Na Svetski dan poezije 21. marta, ali uz naznaku da joj nije posvećen samo jedan dan već čitavo godišnje doba, u Gradskoj biblioteci Čačak organizovano je stručno vođenje kroz aktuelnu postavku Muzeja poezije „Srpsko pesništvo 20. veka u fondovima čačanske Biblioteke”.
Autor Olivera Nedeljković predstavila je raznovrsne eksponate iz Muzeja, ali i multimedijalne sadržaje koji prate izložbu a vode ka veb-sajtu i mobilnoj aplikaciji i kojima se od sada može pristupiti preko QR kodova.Stvaralaštvo 95 značajnih srpskih pesnika 20. veka predstavljeno je eksponatima (raritetne knjige, antologije, fotografije, lični predmeti pesnika) izloženim u namenski izrađenim staklenim vitrinama. Međutim, prema rečima autora „Muzej poezije nije zamišljen kao mesto na kome će između pesme i posetioca biti postavljeno staklo, niti će njegovi sadržaji biti smešteni u police.
Ovu postavku doista čine eksponati godinama sakupljani u čačanskoj Biblioteci, kao i besceni darovi koje su pesnici i njihove porodice, zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji, poverili ustanovi na čuvanje, ali i niz drugih multimedijalnih sadržaja koji se mogu videti i čuti zahvaljujući veb-sajtu i mobilnoj aplikaciji muzejpoezije.rs”.
Ono što predstavlja novinu jesu QR kodovi, koji vode direktno na sajt sa koga je moguće pročitati biografiju autora, informisati se o njegovom opusu, pročitati citate posvećene poeziji i priče o eksponatima koji su izloženi. Olivera Nedeljković je, takođe, najavila da će pripremljeni materijali uskoro biti dostupni na sajtu i društvenim mrežama kako bi, bilo pri neposrednom razgledanju izložbe, bilo sa nekog drugog mesta, svi mogli da uživaju u poeziji i njenoj interpretaciji.
O nastanku Muzeja poezije kao zasebne biblioteke celine i radu na prvoj postavci, kao i svečanom otvaranju 26. maja 2023. godine u okviru obeležavanja 60. Disovog proleća i projekta Čačak – prva nacionalna prestonica kulture, progovorio je i retrospektivni film koji su pripremili bibliotekari Biljana Raičić i Mirko Drmanac.
A zamisao autora ove jedinstvene postavke u potpunosti bi se ostvarila „ako bi se u ovom prostoru okupljali pesnici, tumači i čitaoci, ako bi se u njemu stvaralo i razgovaralo, najkraće rečeno, ako bi poezija bila živo prisutna ovde, svuda oko nas, a pre svega, u nama samima”.
