Izložba radova Slobodana Mašića (1939-2016) U Muzeju primenjene umetnosti
CELOG života isključivo sam se bavio stvaranjem puta da duhovna sloboda može da se iskaže – govorio je Slobodan Mašić (1939-2016), arhitekta, grafički dizajner i prvi srpski nezavisni izdavač, u jednom od poslednjih intervjua. Na njegov jedinstven kreativni i slobodarski duh večeras će podsetiti retrospektivna izložba „Mašić“ u Muzeju primenjene umetnosti, koja će biti otvorena u 19 časova.
Postavku čini veći deo zaostavštine jednog od najznačajnijih umetnika koji je tokom pola veka oblikovao vizuelne komunikacije u Srbiji i Jugoslaviji, a prošle godine ju je MPU dobio na poklon od njegove udovice i višedecenijske saradnice Savete Mišić. Upravo je Saveta, koju je upoznao na studijama arhitekture, bila saučesnik u stvaranju nekih od najprepoznaljivijih radova Slobodana Mašića – vizuelnog identiteta Bitefa, plakata Festa i filmova crnog talasa („Ranih radova“ Želimira Žilnika i „Nevinosti bez zaštite“ Dušana Makavejeva), piše M. KRALj iz Večernjih novosti.
Već sredinom šezdesetih Mašić je napravio svoje prve plakate i kataloge za Dom omladine (izložba Radomira Damjanovića Damjana) i Grafički kolektiv, sa suprugom osnovao studio „Struktura“, uređivao „Vidike“, grafički oblikovao časopise „Susret“, „NB 68“ i „Rok“, otpočeo saradnju sa Ateljeom 212…
Ali, neizbrisiv trag u našoj kulturi i društvenoj svesti, ostaviće njegova „Nezavisna izdanja“, pokrenuta 1966. objavljivanjem zbirke pesama „Pustinja“ Marije Čudine, sa ručno savijenim stranica i u nestandardnom formatu, sa grafikom Leonida Šejke kao ilustracijom. Kao nezavisni izdavač objavio je više od 500 naslova.
– Pokušao sam da slobodu u koju sam verovao udenem u milion ljudi, u milion knjiga koje smo napravili – ispričao je jednom prilikom.
Neke od njih, poput „Muke sa rečima“ Milovana Danojlića imale su tiraž i od 10.000 primeraka, a druge kao „Crveni kralj“ Ivana Ivanovića dospele su na sud, a autor u zatvor.
I prvo štampano delo Aleksandra Solženjicina objavljeno u inostranstvu, štampala su „Nezavisna izdanja“ Slobodana Mašića.
– Bio je neprikosnoven u iskazivanju svojih stavova – beleži Miroslav A. Mušić, u tekstu kataloga izložbe.
– Polazio je sa stanovišta da svaki grafički znak, linija i belina imaju svoje mesto, simboliku i opravdanje. Sposobnošću izdvajanja uspostavljao je dijalog sa svetom.
Bila su to kritička razmatranja vođena grafičkim jezikom sa težnjom da se iskaže mišljenje, stav o pojedinim vrednostima, zabludama ili utopijama.
IZLOŽBE I NAGRADE
MEĐU pozorišnim plakatimna Slobodana Mašića, izdvajaju se oni za predstave Jugoslovenskog dramskog – „Troil i Kresida“, „Lažni car Šćepan Mali“, „Bure baruta“. Samostalno je izlagao u Muzeju primenjene umetnosti i Salonu MSU, na Bijenalu u Veneciji, a grupno u Varšavi, Tojami (Japan), Kolorado Springsu, Kilu, Brnu, Štutgartu, Parizu, Ljubljani, Zagrebu…
Dobitnik je nagrade Bijenala u Brnu, nagrade Oktobarskog salona, Sterijinog pozorja, dve Velike nagrade Majskog salona, posebne nagrade prvog Bijenala scenskog dizajna.
Foto – advertiser-serbia.com
