ČAČAK – Koncertima u subotu uveče okončano je četvrto izdanje rokenrol festivala “Priča“.
Prikaz kocerata donosi novinar Dušana Darijevića. Tekst je preuzet sa njegovog Fejsbuk profila.
Ono čega se plaše svi organizatori letnjih festivala na otvorenom, olujno nevreme, zadesilo je nažalost, ljude odgovorne za Festivala Priču.Na samo dva sata pred zakazani koncert u subotu na Remontovom igralištu, ogromna količina kiše, praćena vetrom sručila se na Čačak.
Zahvaljujući prisebnosti ljudi iz organizacije, zaštićena je oprema na vreme, a kad se sve smirilo, neka dva sata kasnije, šou je mogao da počne, ali ne bez posledica. Nema sumnje da je nevreme uticalo na brojnost publike i da je prisutnih bilo negde do hiljadu i po, manje znatno nego prethodne večeri.
Međutim, to nije mnogo uticalo na atmosferu, kragujevački pankeri ČBS su dobro ugrejali publiku svojim nastupom, a onda su na red stigle Sarajlije, varijanta “Zabranjenog pušenja “bez Neleta Karajlića, nešto poput ne daj bože Stonsa, bez Mik Džegera. Bez obzira što je Sejo Sekson, originalni član pravog “Pušenja“ iz Jugoslovije, neka vrsta čuvara vatre, neko ko održava kod publike sećanje na sjajan band i nezaboravne pesme, ali i autor nekih dobrih novih, energija i Neletova harizma su nenadoknadive za sve koji vole ono istinsko “Pušenje“.
Sejo je neosporni lider i frontmen simpatične skupine iz Sarajeva i oni daju maksimum, ali ipak mnogo toga nedostaje kad čujete “Zenicu bluz“, “Bos il’ hadžija“, “Pišonja i Žuga“, “Djevojčice kojima miriše koša“, “Selena, vrati se, Selena“… Sejo je ipak najbolji u svojim pesmama “Jugo 45“, “Možeš imat moje tijelo“, “Pos’o, kuća, birtija“. No, publika je ipak dobro prihvatila Sarajlije i pevala zdušno sve pesme, kako one stare, tako i one nešto novije.
Odlična uvertira za Mila Kekina i ekipu, koji su prosto pocepali u devedeset minuta nastupa, koji je predstavljao presek najboljeg u trideset godina dugoj karijeri. “Hladno pivo“ je prvi put sviralo u Čačku i na najbolji mogući način su demonstrirali kakav rokenrol je potreban dvadeset prvom veku – žestoka energija, odlični svirači na sceni, gde svi deluju kao jedan, a i pojedinačno su izuzetni, angažovani tekstovi koji na najbolji način prate stvarnost oko nas, koja je ista širom bivše Jugoslavije i naravno na kraju, a nikako najmanje važno, sugestivan, a nenametljiv frontmen, koji vodi celu priču i uspeva da se uvuče i u vaš mozak, ali i u srce. “Na ovim prostorima“, Soundtrack za život“, “Ezoterija“, “Pravo ja“, “Supermen“, “Samo za taj osjećaj“, “Jednim osmijehom“ i mnoge druge, našle su put do raspoložene čačanske publike, kojoj nije smetala ni svežina nakon kiše, niti bilo šta drugo, pevalo se horski sa Kekinom i naravno bis za kraj.
Festival Priča, ovogodišnjim izborom izvođača, pokazao je da kvalitet regionalnih bendova, ali i njihova popularnost kod publike, znatno unapređuje festival i pomera granice.
Nastupi Sanšajna i Trigera, održali su dobru energiju kod preostalih posetilaca, onih koji su imali dovoljno snage i volje da u sitne sate uz snašnu i energičnu svirku nastave zabavu. Kad se sve analizira i doda da je prvo veče obeležio sjajan zvuk, nešto prigušeniji u subotu uz odlično svetlo, binu i sve ostale prateće tehničke detalje, uz pametan potez da se bina postavi na asvaltiranom delu i uz nemoć suprostavljanja nevremenu, koje se ipak dogodilo dovoljno pre, ali nije zbunilo organizatore da preduzmu određene mere da sve bude u najboljem redu u vreme zakazano za početak koncerta, moramo biti zadovoljni ovogodišnjom “Pričom“.
Glavni izvođači ne bi trebali da sviraju duže od 80 minuta, uz bis, a ostali ne duže od 30 – 35 minuta. Na taj način znatno više ljudi bi propratilo nastupe bandova poput E Play i The Triger koji svakako zaslužuju brojniju publiku.
Treba nastaviti sa jakim imenima iz regiona, ako je moguće dovesti Neleta Karajlića, ali i “Majke“ i Gorana Barea i “Psihomodo pop“, a što da ne i jedan “Let 3“ i ako je moguće band iz Evrope. “Priča“ će se nastaviti iduće godine, a publici ostaje da se odmori i da se pripremi za važne kulturne događaje u narednim mesecima. Živeli!
Dušan Darijević
