ČAČAK – Predstavljanje pesničkog prvenca Aleksandre Mišić „Moje tišine“ održano je prošlog utorka u Maloj sali Biblioteke kao prvi program 57. Disovog proleća. Autorka zbirke pesama „Moje tišine, rođena je 1. januara 1970. godine u Čačku i profesorka je srpskog jezika i književnosti. Završila je Filološki fakultet u Beogradu, na odseku Jugoslovenska književnost sa srpskom književnošću.
Kao profesor radi od 1994. godine, a zaposlena je u čačanskoj Gimnaziji. Njeni stihovi nalaze se u brojnim književnim časopisima. Dobitnica je više nagrada za poeziju i prozu. Radovi su joj objavljeni u stručnim časopisima. Pripremila je brojne književne kritičke prikaze knjiga savremenih autora. Član je Književnog kluba „Dragoslav Grbić” iz Čačka.
Zbirka poezije „Moje tišine“ koja je objavljena 2020. godine zavredila je pažnju književnih kritičara koji pored nacionalne književnosti proučavaju i zavičajnu. Danijela Kovačević Mikić o autorkinom pesništvu govorila je iz pozicije i kritičara i profesora književnosti skrenuvši pažnju da je „nezahvalno govoriti o prvoj knjizi nekog pesnika, jer je prvenac obično tek postavljanje temelja za prava pesnička zdanja, odnosno danak koji pesnik-početnik daje za svoja lutanja i traganja jer nema prečice ni do jednog mesta na koje vredi stići, rekla je ona.
Kovačević Mikić je na kraju svog izlaganja zaključila:
„Aleksandra nam je dala ono najlepše što, posle majčinstva, nosi u sebi, a ja verujem da će zauzvrat od svih nas dobiti radost čitanja punu bučnih eha njenih tišina.
Kroki prikaz kako se Aleksandra Mišić kroz jednu pesmu kreće kroz literaturu, ali i kroz istoriju sveta i antropologije osvetlio je prof. književnosti Slobodan Nikolić. Analizom pesme „Prazno je ukazao da je Aleksandrino pisanje samo priprema za nadolazeću punoću, kao što je zbirka „Moje tišine priprema za rađanje u Reči, zapravo u neprekidnom govorenju.
O svom poetskom prvencu govorila je autorka i prisetila se svojih pesničkih početaka sredinom 80-ih godina prošlog veka. Ona je istakla važnost podsticaja za mlade stvaraoce, učenike i naglasila da nikada ne treba odustajati od pisanja dokle god postoji poriv za tim. Kazala je da su njene pesme obogaćene metaforama i simbolima što rukopis čini višeslojnim bez obzira da li je u pitanju misaona, ljubavna ili deskriptivna poezija.
Neke od njenih pesama su deo jezičkog eksperimenta budući da obiluju neologizmima i kovanicama, pa mogu biti zahvalne za analizu jezičkih, tvorbenih mehanizama i obrazaca. Recenzenti ove zbirke su dr Vladimir Dimitrijević, prof. književnosti i publicista i Mića Milovanović, profesor u penziji i pisac.
Odabrane stihove Aleksandre Mišić govorila je Sofija Dimitrijević, maturant čačanske Gimnazije, a program su muzički oplemenile profesorke Muzičke škole Jelena Rubaković (violina), Milica Kovrlija (violina) i Maja Protić (klavir), objavljeno je na sajtu čačanske biblioteke.
