Održan 47. Sabor narodnog stvaralaštva Srbije

1544

GONJI MILANOVAC – Gornji Milanovac je u nedelju bio prestonica narodne umetnosti. Ova manifestacija, duha, kulture i tradicije po treći put je realizovana u gradu pod Rudnikom

Ideja vodilja bila je: prikupljanje, čuvanje, prikazivanje i obnavljanje tradicionalnih vrednosti, i gre , pesme, svirke, nošnji i običaja iz čitave Srbije.

Po onome što čini i koliko uspeva da doprinese očuvanju i negovanju narodne kulture i tradicije, Sabor narodnog stvaralaštva Srbije, stekao je pravo da se svrsta u sam vrh svetkovina ove vrste.

Na ovoj republičkoj svetkovini narodne umetnosti, okupili su se narodni umetnici iz gotovo svih okruga u Srbiji. Na Smotri su nastupili najbolji od najboljih, odabrani tokom godine, na regionalnim i pokrajinskim saborima narodnog stvaralaštva.

Saborska pozornica bila je mesto gde su se predstavili najbolji čuvari tradicije: igrači, pevači, vokalni i instrumentalni solisti i grupe narodnih svirača sa autentičnim vrednostima iz svojih sredina.

 

Nakon uručenja diploma učesnicima, Sabor je otvorio Veroljub Arsić, predsednik Saveza amatera Srbije. Ukazujući na značaj Sabora, Arsić je između ostalog istakao:

– Veliko mi je zadovoljstvo što sam večeras sa vama, i među vama, koji svojom pesmom, svirkom i igrom bogatite kulturni život Srbije. 

Odvajkada je poznato da je jedina muzika u našoj zemlji bila narodna. Pevali su mladi ljudi, devojke i žene, a svirali obično muškarci i to u gajde, frule, duduke i dvojnice. Pevalo se i uz gusle a igralo na seoskim veseljima, svadbenom ceremonijalu, igrankama i svim ostalim prilikama ali i u neprilikama. Ovako je ostalo zapisano još od vremena kneza Miloša, a ovako je ostalo i u sećanjima nekih od učesnika ovogodišnjeg sabora. 

Na selu je uvek bilo povoda za sviranje, pesmu i igranje. Pevalo se uz rad, na komišanjima, mobama, svadbama, vašarima. Pevalo se i sviralo u toku žetve, zatim dok se čuvala stoka, dok se pekla rakija, uz kopanje. „Kopači kopaju, ručaju, pa onda pesma, pa onda opet na kopanje. Čobani su se nedeljom okupljali, frulica svira, kolo igra. Selo je bilo živo, svaka kuća je imala po dve-tri devojke a dece po četvoro, petoro N– seća se narodna umetnica Rada Kukanjac, članica čuvene pevačke grupe „Ribaševke“ iz Ribaševine kod Užica.

Danas je sve drugačije. Danas se tradicionalno nasleđe može videti i čuti samo na saborima i smotrama narodnog stvaralaštva koji se organizuju u brojnim selima, varošima i gradovima u Srbiji. Danas narodna igra, pesma i svirka žive neki novi život na pozornicama. Otrgnute iz obreda i običaja, i  preseljene iz prirodnog okruženja, naše prelepe igre, raskošna nošnja, različiti vokalni i instrumentalni slojevi odoleli su svim tehničko-tehnološkim promenama vremena u kome živimo i uspeli su da opstanu. I zbog toga je od neprocenjivog značaja postojanje republičkog sabora narodnog stvaralaštva kao najznačajnije i najveće manifestacije ovog tipa, na kojoj učestvuju najbolji narodni umetnici iz brojnih regiona u Srbiji. 

Ove godine Sabor se održava po četrdeset i sedmi put. Nisam siguran koliko se još zemalja u našem okruženju  može pohvaliti da ima sabor sa ovako dugom tradicijom. Za to su, svakako, najzaslužniji narodni umetnici, brojne izvorne igračke i pevačke grupe, dueti i solisti kao i instrumentalisti na tradicionalnim instrumentima, članovi folklornih ansambala, domova kulture, kulturno umetničkih društava. 

Posebno bih istakao ulogu i značaj Saveza amatera Srbije koji je u saradnji sa vrhunskim stručnjacima – etnolozima, koreografima, etnomuzikolozima, kulturnim poslenicima i brojnim entuzijastima, istrajao u  borbi za očuvanje muzičko-folklornog nasleđa i što republički sabor uspešno traje tolike godine i decenije. Takođe bih zahvalnost uputio i gradu domaćinu, Gornjem Milanovcu u čijem se Domu kulture već treći put za redom održava sabor, kao i Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije. Bez vas, ali i svih nas, ne bi ni sabora bilo, istakao je Veroljub Arsić.

 

U programu koji je održan u velikoj sali Kulturnog centra Gornji Milanovac predstavili su se: 

Vlasta Bačilović, zdravičar iz sela Krivelj (Borski okrug), KUD “Veljko Dugošević” iz Kučeva (Braničevski okrug), KUD “Branislav Nušić”iz Šarbanovca (Borski okrug), MPG „Lunovačka moba”,  Lunovo selo (Zlatiborski okrug), ženska pevačka grupa KUD-a “Momčilo Tešić” iz Požege (Zlatiborski okrug), KUD “Radislav Nikčević”, Miloševo (Pomoravski okrug), ženska pevačka grupa KUD-a “Janko Čmelik”, iz Stare Pazove (Sremski okrug), Slobodan Gale Dimitrijević, gajdaš iz Taskovića kod Gadžinog Hana (Nišavski okrug), KUD “Branko Radičević” iz Stare Pazove (Sremski okrug), KUD “Sveti Nikola”, Trstenik (Rasinski okrug), duet Milivoje Ilić i Sreto Nijemčević iz Nove Varoši (Zlatiborski okrug), muška pevačka grupa “Ribnica”, Kraljevo (Raški okrug), muška pevačka grupa etno udruženja “Zlakusa” iz Zlakuse (Zlatiborski okrug), muška pevačka grupa i guslar Pero Vujović KUD-a “Durmitor” iz Kule (Zapadnobački okrug), Živojin Miljković-Paško, svirač na dvojnicama i ćemanetu iz Kragujevca (Šumadijski okrug), KUD “Đorđe Genčić” iz Velikog izvora (Zaječarski okrug), ženska pevačka grupa “Kraljice Bodroga“, KUD-a “Bodrog”, Bački Monoštor (Zapadnobački okrug), KUD “Polet” iz Padeža (Rasinski okrug), Milivoje Stojković, svirač na duduku, Valakonje (Zaječarski okrug), KUD “Vuk Karadžić”, Badnjevac (Šumadijski okrug), ženska pevačka grupa „Zvezdan„ iz Zaječara (Zaječarski okrug), KUD„Abrašević„iz Niša (Nišavski okrug), Miljojko Jelić iz Štavlja (Zlatiborski okrug), Izvorna grupa “Crnućanka” iz Gornjeg Milanovca (Moravički okrug), muška pevačka grupa “Klekovički žubor”, Ivanjica (Moravički okrug), KUD “Neresnica” iz Neresnice (Braničevski okrug) i KUD “Mladost”, Pecka (Kolubarski okrug).