Zahvaljujući trubi, mala varoš u srcu Srbije, postala je prestonica sveta. Na ponos svih nas kao istinski praznik života. Od 14. oktobra 1961. do danas, punih 6 decenija, zajedno, veselo, do večnosti.
Na Pokrov Presvete Bogorodice, 14. oktobra, u prostorijama Kulturnog centra, upriličena je svečanost povodom godišnjice od održavanja prvog sabora. Ovaj dan istovremeno je i naš dan, dan Kulturnog centra opštine Lučani, organizatora programskih sadržaja na Saboru i nosioca kulturne aktivnosti u opštini Lučani.
A sve je počelo 1961. godine. U Guči je organizovan sastanak s ciljem da se osmisle kulturni sadržaji kako bi se razbudila uspavana varoš Guča i obogatio njen kulturno-zabavni život.
Najpre se rodila lepa zamisao. Nju je sledila dobra volja. A onda, na Pokrov Presvete Bogorodice, pre 60 godina, na narodnom saboru u crkvenoj porti, okupiše se samouki trubači Dragačeva – četiri orkestra. Rćane je predvodio Srećko Obradović, Goračance Desimir Perišić, na čelu orkestra iz Graba našao se Dragiša Kovačević a orkestra iz Dljina Dragan Jovanović. Zagrmi pesma… I čuje se do dana današnjeg.
Osnivanjem Doma kulture, 1962. godine, celokupna organizacija kulturnih sadržaja kao i Sabora prelazi u ruke ove ustanove.
Na početku programa čule su se trube pobedničkih orkestara sa 60. Dragačevskog sabora trubača – Vladimira Ivanovića, Marka Trnavca i Jovice Jovanovića. Zasvirali su, kao jedno, saborsku himnu „Sa Ovčara i Kablara“.
Prisetili smo se početaka saborovanja, svih onih koji su svoju dušu utkali u Sabor, onih kojih nažalost više nema, ali čiji je duh i dalje prisutan, i biće, sve dok je Sabora. Osvrnuli smo se na značaj Nikole Nike Stojića, kao dominantne figure, čoveka koji je bio svedok jednog vremena, rađanja velike ideje saborovanja, pesnik, vajar, velikan kulture Dragačeva i još mnogo toga.
Takođe, sumirali smo utiske sa prethodnog Sabora, ugostili prijatelje, saradnike, sve one bez kojih organizacija ove svetski poznate manifestacije, ne bi bila moguća.
Tokom programa, smenjivale su se trube najboljih, različiti ritmovi, stilovi muziciranja. Jer Guča je to, u njoj se brišu razlike među nama i svi govorimo istim, trubačkim jezikom. Objedinjuje nas ljubav prema trubi.
I kao je što domaćin 60. Sabora prof. dr Dragan Stanić, između ostalog, istakao: Srpska truba se, odista, daleko čuje a pre svega bi trebalo da mi dobro razaznamo šta nam ona sve poručuje i šta ona sve od nas u budućnosti zahteva.
Neka živi svetska, a srpska truba još mnogo godina, decenija i neka nas spaja!
RADIO D
