Da može da govori, ko zna šta bi sve ispričao hrast lužnjak, star bar četiri veka. Jedan od ovakvih retkih primeraka u Srbiji, nalazi se u selu Vraneši, na putu od Kraljeva ka Vrnjačkoj Banji. A da je neuništiv, meštani su poverovali nakon NATO bombardovanja, kada je ogromna bomba pala u njegovoj blizini.
– Mislim da ovo drvo ima možda i oko 500 godina. Još su moji stariji, deda, pa onda i otac pričali da ima 400 godina, a ja sam sada stigao do devete decenije života. U vreme bombardovanja 1999. godine, u blizini hrasta pala je bomba koja je napravila krater dubine osam metara. Sa stabla je tada otpala jedna velika grana i počeo je da se suši. Ali vrlo brzo se oporavio, živnuo i evo ga i dalje ponosno stoji i prkosi vremenu – ispričao nam je starina Milovan Milošević (90) iz Vraneša.
Stablo hrasta lužnjaka koje se nalazi na teritoriji opštine Vrnjačka Banja zaštićeno je zakonom zbog svojih izuzetnih biološko-ekoloških karakteristika. Raste na zemljištu koje je okruženo livadama i njivama u ataru sela Vraneši, po kome je i dobilo ime. Njegova visina je oko 28 metara, a starost procenjena na oko 400 godina. Dobrog je zdravstvenog stanja, ima široku, nisko spuštenu krošnju. Kao jedini reprezent nekadašnjih lužnjakovo-jasenovih šuma u ovom delu Srbije, stablo je zaštićeno kao Spomenik prirode 3. kategorije, površine oko desetak ari.
Za stanovnike sela, hrast predstavlja kultno mesto oko koga se meštani svake godine okupljaju na Svete Trojice 11. juna i tada na deblu uklesuju krst i kite oko njega venčiće od cveća.
– Ljudi su se oko njega okupljali oduvek, a pojedinima se na tom mestu i sudilo. Ništa na njemu ne sme da se seče. Od onih grana koje otpadnu, može da se naloži vatra, ali ona mora isključivo da izgori na mestu gde su pale. Za vreme Drugog svetskog rata, Nemci su nam zabranili da se oko njega okupljamo. Kada su došli partizani 1944. godine, očekivali smo da ćemo nastaviti sa običajima, ali zabrana je nastavljena – priseća se Milovan.
Po svojim biološkim karakteristikama, lužnjak predstavlja veoma rašireno evropsko listopadno drvo koje može da dostigne visinu i do 50 m. Obično raste u ravnicama i dubokom vlažnom zemljištu. Nekada su ove šume zauzimale mnogo veće površine u dolinama Zapadne, Velike i Južne Morave i njihovih pritoka, ali je krčenjem šuma čovek sebi stvorio obradive površine i time ih uništio.
Izvor: Srbija video