Dolina jorgovana putnike namernike ostavlja bez daha

56

Više od sedam vekova dolinu Ibra od Kraljeva do Raške krase jorgovani koji svakog aprila putnike namernike svojim mirisom i lepotom ostavljaju bez daha.

Prema predanju, kralj Uroš Prvi Nemanjić je naložio da se u kanjonu reke zasade jorgovani kako bi na poseban način dočekao svoju buduću nevestu, Jelenu Anžujsku. Istoričari taj događaj pripisuju periodu oko 1250. godine. Ovaj gest se smatra najromantičnijim činom iskazivanja poštovanja i ljubavi među vladarskim supružnicima u srednjem veku. Cvetno drveće, koje se do danas održalo, tada je trebalo da buduću kraljicu podseća na rodnu Provansu.

Stupanjem u brak sa srpskim kraljem, Jelena je primila pravoslavlje, ali se nije odrekla ni svoje vere o čemu svedoče katoličke crkve u Baru, Skadru, Ulcinju i Kotoru, čiji je bila ktitor. Njena najznačajnija pravoslavna zadužbina je manastir Gradac, izgrađen 1270. godine.

Jelena Anžujska je rodila srpske kraljeve Dragutina i Milutina, a prema nekim izvorima, ocenjivana kao najprosvećenija ličnost tog doba. Govorila je nekoliko jezika, organizovala prepisivanje srednjovekovnih knjiga, siromašne devojke podučavala i opismenjavala.

Nakon smrti kralja Uroša nastavila je da vlada državom, na način da su je poštovali pravoslavci i Latini. Na upravu je dobila Zetu, Trebinje, Plav i Gornji Ibar. U Trebinju i danas postoji njen kip koji posećuju zaljubljeni parovi i pored njega polažu cveće sa željom da “sveta kraljica blagoslovi njihovu ljubav”.

Jelena Anžujska je jedan od najčešćih ženskih likova srpskog srednjovekovnog freskoslikarstva. Takođe je prva žena o kojoj je napisano žitije, što govori koliko je bila cenjena i poštovana u narodu. “Žitije kraljice Jelene” je tri godine nakon njene smrti 1317. godine napisao arhiepiskop Danilo Drugi. Iste godine je proglašena i svetiteljkom.

Prema sopstvenoj želji sahranjena je u manastiru Gradac. U njenu čast se godinama održava međunarodna manifestacija  „Dani jorgovana” kada, osim Kraljeva, ožive i srednjovekovni grad Maglič i manastir Žiča.

  • I.M. Foto: Wikimedia/public domain, Pixabay