Dok se predstavnici gradske vlasti ponose i hvale manifestacijom „Disovo proleće“ posvećenoj velikanu srpke književnosti, Vladislavu Petkoviću Disu, meštani Zablaća, sela nadomak Čačka, gde je rodna kuća ovog poete, kažu da treba da ih bude sramota zbog činjenice da je taj objekat postao ruglo mesta u kome se on rodio i živeo.
Prema rečima Milovoja Majstorovića, čiji su se preci družili sa Disovom porodicom, noćas su se obrušila dva reda crepa sa nekadašnjeg doma jednog od naših najpoznatijih književnika.
“Ovo je bruka i sramota za nas, ali pre svega za predstavnike lokalne samouprave. Mi smo izrazili spremnost da sami učestvujemo u rekonstrukciji Petkovićeve kuće, ali, za sada, nema ništa od te akcije”, kazao je on u izjavi za Nova.rs.
Istog stava je i Rade Vučković kome nije jasno, kako to da u gradskoj kasi ima novca za brojne, po njegovoj oceni, nebitnije projekte, ali ne i za obnovu pesnikovog doma.
“Najblaže rečeno – to je tužno i ružno. Da li je moguće da posle dve decenije od kada smo zakoračili u 21. vek nadležnima ne smeta što je pesnikova kuća ruglo naše varošice. Znate i sami da se njegov dom nalazi pored magistralnog puta Čačak – Kraljevo i pitanje je dana kada će se srušiti”, ogorčeno priča on za naš portal.
Prema njegovim rečima, Zablaće i okolna sela su mesta vrednih i radnih ljudi koji bi, zajedno sa lokalnom samoupravom, učestvovali u akciji rekonstrukcije kuće velikana srpske književnosti. Vučković je siguran da bi se to veoma brzo sprovelo, a Dis bi, kako smatra, trebalo da dobije i svoj muzej u varoši gde je živeo.
“To bi doprinelo i turističkoj ponudi Čačka, dolazila bi deca iz raznih krajeva Srbije da se još bolje upoznaju sa delima i likom Vladislava Petkovića Disa. Tu bi se, između ostalog, sprovodile ekskurzije”, zaključio je on za Nova. rs.
I ostali meštani kažu da se stide oronule kuće koja se nalazi u samom centru sela čiji su redovni i jedini posetioci životinje koje traže sklonište. Kako ističu, sa urušavanjem kuće, urušava se i njihov obraz zbog izgleda Disovog rodnog doma. Oni dodaju da im je, prilikom posete Petera Handkea Čačku, pre nekoliko godina, bilo u najmanju ruku neprijatno da mu pokažu Petkovićevu rodnu kuću.
Sa druge strane, u lokalnoj samoupravi kažu da problem predstavljaju pravno-imovinski odnosi koji nisu rešeni sa naslednicima. Kako nam je rekao zamenik gradonačelnika Čačka, Vladan Milić, taj objekat ima preko 200 kvadratnih metara.
“Mi smo tražili dozvolu od Zavoda za zaštitu spomenika za rekonstrukciju, međutim, ruke su nam vezane jer su neki naslednici spremni da prodaju svoj deo, a neki nisu. Prvo ih je bilo devetoro, sada su se još neki pojavili. Zbog svega toga problem će, najverovatnije, rešiti Vlada Republike Srbije”, rekao je on za Nova.rs.
Ne treba zanemariti ni činjenicu da je kuća Vladislava Petkovića Disa upisana u registar kulturnih dobara Srbije pre dve godine. On je autor je brojnih pesama, a jedna od najpoznatijih je “Utopljene duše”.
Inače, Vladislav Petković Dis rođen je u Zablaću, kod Čačka, 10. marta 1880, a tragično je stradao u Jonskom moru 1917. godine. Radio je kao učitelj i carinski službenik. Kasnije, bio je izveštač sa fronta u Balkanskim ratovima.
Za vreme Prvog svetskog rata, preživeo je povlačenje preko Albanije, odakle je prebačen na Krf, a zatim transportovan u Francusku gde piše svoju poslednju zbirku pesama “Nedovršene pesme”. Pri povratku u Grčku brod na kome je plovio presreće i potapa nemačka podmornica kod Krfa, 17/30. maja 1917.
