Čačak je od prošle godine bio Nacionalna prestonica kulture. Ceo program odvijao se pod sloganom „Čačanska rodna“, a „štafetu“ će predati komšijskom gradu Užicu 21. marta.
I posle godinu dana istražili smo rezultate, i čuli šta kaže struka, a šta publika, koja je pratila sve sadržaje…
Čačak je u godini prestonice, po oceni kustosa Umetničke galerije „Nadežda Petrović“, Predraga Živkovića, bio grad prepun kvalitetnih programskih sadržaja za svaki segment publike.
– Njime su predstavljeni značajni čačanski stvaraoci. Takođe, grad je afirmisao mlade umetnike i kreativne ljude iz sektora kulture – ocenjuje Živković za Nova.rs.
Smatra da kultura može biti pokretač i značajan činilac razvoja svake zajednice. Takođe, ukazuje, kultura, kao integrativni faktor, povezuje ljude i resurse iz različitih oblasti u zajedničkom cilju kreiranja kvalitetne i inspirativne životne sredine.
– Ono što je posebno važno i na čemu smo mi iz programskog tima insistirali, jeste internacionalna relevantnost naših programa koja je i pre prestonice postojala. Međutim, zahvaljujući većim finansijskim mogućnostima i intenzivnijom saradnjom sa međunarodnim organizacijama, stranim kulturnim centrima i fondacijama, protekle godine smo bili u mogućnosti da kreiramo i realizujemo značajne programe, manifestacije iz raznih oblasti kulture i umetnosti, uz učešće naših i inostranih umetnika i eksperata. To je doprinelo da se pozicioniramo i u međunarodnim okvirima kao značajan kulturni centar – objašnjava naš sagovornik.
Podseća da su ti koraci i ranije krenuli, međutim, pojedinačno i povremeno, ali ovaj projekat je omogućio da se to sprovede organizovanije i vidljivije.
– Na taj način kao sredina ili zajednica, potvrdili smo i individualne uspehe. Po prvi put je, na primer, manifestacija “Sonjin septembar“ održana u bijenalnom izdanju, a dve značajne vizuelne umetnice su mesec dana provele u Čačku, stvarajući nova umetnička dela, istovremeno dok su se u dva izložbena prostora predstavile čačanskoj i srpskoj publici kao dobitnice nagrade koja nosi ime proslavljene glumice – navodi Živković.
A kao jedan od najznačajnijih rezultata ili ishoda ovog projekta izdvaja pojačanu svest o značaju umetnosti i veće angažovanje za rešavanje problema u sektoru kulture.
– Pokrenuto je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa preminule glumice Sonje Savić koja je zaveštana gradu Čačku i predstavlja veliki potencijal, kako za razvoj manifestacije “Sonjin septembar“, tako i za internacionalne projekte u širem kontekstu – kaže kustos Umetničke galerije.
Gradsko pozorište Čačak je produciralo dve vrhunske premijerne predstave „Ko igra Sonju Savić“ i „Sloboda govora“, naglašava Živković, i podseća da su realizovana i najobimnija arheološka istraživanja gradskog jezgra iz čega se je izrodio projekat „Grad ispod grada“ o dugovečnosti života na ovim prostorima. Tokom avgusta Čačak je bio evropski centar kratkog dokumentarnog filma „Interakcija“. Prema njegovim rečima oživljeno je staro gradsko jezgro multimedijalnim projektima „Korzo i Pijaca uspomena“ i na impresivan način je obeležena 150-godišnjica rođenja Nadežde Petrović.
Tokom aprila i maja Čačak je bio pesnička prestonica Srbije uz mnoštvo inovativnih programa koji su uključivali sve kategorije publike „Disovo proleće“, a po prvi put su održani „Dani romske kulture“.
– To je bio festival tradicionalnog, ali i savremenog stvaralaštva Roma, a zahvaljujući intenzivnom učešću organizacija civilnog društva, dodatno je afirmisana ionako aktivna strit art scena. Čačak je dobio nove murale i oslikavanjem silosa novi simbol grada. Nebrojeno je bilo programa, filmskih projekcija, koncerat, tradicionalnih muzejskih izložbi i savremenih umetničkih intervencija… U svom ovom mnoštvu programa za segmentiranu publiku, neophodno je bilo da se nađu i kvalitetni programi za masovne posetioce – kaže Živković.
Podsetio je i na nastupe velikih zvezda na gradskom trgu, odnosno velikoj sali Kulturnog centra. To su bili programi koji su svojom masovnom posetom i interesovanjem publike iz cele zemlje, pa i šire, kako kaže, apsolutno opravdali funkciju kreiranja fokusa na Čačak kao na grad. A na naše pitanje da li je bilo preskupo plaćeno organizovanje NPK „Čačanska rodna“ kustost galerije odgovrara:
– Ne mogu da tvrdim da su programi previše (ili premalo) plaćeni, to je pitanje tržišta i tržišne vrednosti određenog sadržaja u tom trenutku. Pošto se ovo pitanje verovatno odnosi na nastupe velikih muzičkih zvezda, kao što sam već napomenuo, mislim da je cilj koji smo imali prilikom planiranja velikih događaja dostignut. Da li je nešto moglo da košta manje ili da se za isti novac dobije više, stvar je procene, trenutka, ali i programske orijentacije i cilja koji želite da postignete.
A posebnu vrednost ovog projekta, naglašava, predstavljaju značajni novi objekti i infrastrukturne intervencije, ne samo kada su u pitanju ustanove kulture:
– Celokupno gradsko jezgro postaje muzejski kompleks i pešačka zona. Čačak dobija jedinstveni Muzej košarke u zgradi stare Sokolane, Etnološki muzej koji je otvoren u Hadžića kući sa novom postavkom, uređenje i parterno povezivanje Rimskih termi sa gradskim šetalištem – zaključuje Živković.
Direktorka čačanakog Muzeja Delfina Rajić priznaje za Nova.rs da je za tu ustanovu veoma značajno arheološko istraživanje koje je počelo 2022, a nastavilo se prošle godine.
– Istraženo je 800 metara kvadratnih, a nađeni su temelji bedema Rimskog utvrđenja koji datiraju od prvog do petog veka. To smo utvrdili na osnovu tipologije predmeta koji su pronađeni, kao i mnoštvo arheološkog materijala. Ovaj lokalitet ima nemerljiv značaj za nauku, a gradu će podariti impresivnu destinaciju – kaže Rajić i najavljuje i nastavak istraživanja, dodajući da trenutno nisu mogli da realizuju lapidarijum i depoe, iako je bilo planirano.
– NPK je važna i zbog otvaranja Hadžića kuće. Ona predstavlja upečatljiv primer spratnog objekta nastalog po evropskim primerima tog doba izvedena pod uticajem umerenog neoklasicizma akademskog tima – objašnjava naša sagovronica.
Kako navodi, obrazovani čačanski trgovac ju je izgradio u gradu pored Morave 1854. godine nalik na one koje je viđao u Beogradu.
– Sada rekonstruisana kuća, oslikava kulturu stanovanja gradske porodice krajem 19. i početkom 20. veka sa vrednim predmetima koji su činili život građanskog Čačka u tom periodu. Takođe, predstavlja važan i dragocen dokumenat o tadašnjim stambenim prilikama. Pokazuje kako se organizovao život, kako se privređivalo, a stalna etnološka postavka u Hadžića kući je bitno svedočanstvo naše prošlosti koji smo dobili zahvaljujući NPK. Ovaj poduhvat je značajan jer je njegov cilj da se prikaže razvoj Čačka, koji ima bogato kulturno i istorijsko nasleđe – zaključuje Delfina Rajić.
Snežana Đorđević, koja je pratila, uglavnom sve programe, kaže da se nauživala. Posebno joj je drago što je bilo sjajnih izložbi, budući da je i njena kći diplomirala na FLU. Naročito je impresionirana jer je mnogo sadržaja bilo posvećeno Nadeždi Petrović.
– Prezadovoljna sam i otvaranjem „Disovog proleća“, zbog Šerbedžije koji me je svojim glasom očarao – priča naša sagovornica.
Upitana za cenu projekta NPK Petrović kaže da su pojedini programi previše plaćeni.
– Bez obzira na to, vredelo je. Bila sam i na koncertu Zdravka Čolića. Čovek je pevao tri sata bez prestanka. Oduševila sam se. Biblioteka je imala odlične književne večeri, verujte da bih volela da Čačak ostane Nacionalna prestonica kulture!
Foto naslovna V.N.
