Naš poznati pesnik i akademik Matija Bećković otvorio je večeras 63. Međunarodni beogradski sajam knjiga, a u ime zemlje počasnog gosta Maroka prisutne je pozdravio istoričar i pisac Abdulah Busuf.
Žurim da kažem: Sajam knjiga u Beogradu je najvoljeniji sajam knjiga na svetu. Svenarodni praznik i novo crveno slovo u kalendaru srpske kulture. To što je međunarodni samo potvrđuje istinu da kultura nije kultura ako je usamljena i bez dodira sa drugim kulturama. Razume se da ima starijih, čuvenijih i bogatijih sajmova knjiga, ali nema ni jedan na kojem biste, ma otkud došli, bili dobrodošliji. Na drugima ćete sresti slavnije pisce, veće izdavače, moćnije poslovne ljude, ali nema ni jednog na kome ćete videti više čitalačkog naroda.
Sajam bez čitalaca je crkva bez vernika. Čini se da kod nas nema čitaoca koji ne učestvuje u ovoj svetkovini. Kao što znaju kad im je krsna slava znaju i kad je Sajam knjiga. I u ove dane, iz najzabačenijih krajeva, Kamenih gora i Suvih dolova, kreću kolone ka Beogradu da održe ovu tradiciju. Niko ne brine ni kako će doći a još manje kako će se vratiti. Tu je već stigao i dečak koga žuljaju cipele jer ga mati, bez cipela ne bi – pustila da dođe u Beograd, a kamo li na Sajam knjiga.
Zna se da samo Srbi imaju krsnu slavu. Ali Sajam knjiga je slava i onih koji slave i onih koji ne slave, ali slave svetost knjige. Na slavi je najuvaženiji počasni gost. Ove godine tu čast i radost ukazala nam je Kraljevina Maroko.
Ne verujem da se još negde ovako ogroman prostor greje na čitaoce. Pod betonskom kupolom toplo je od bratstva ljudi, od njihovog broja, od proključale dobre volje, ljubavi prema knjizi i vere u smisao života. Pod hladnim svodom vrelo je od nerazjašnjene energije koju isijavaju slova i jezici, knjige i čitaoci.
Na koncertima opominju da se isključe mobilni telefoni. Na sajmu knjiga se ne isključuju. Svaki zvuk i svaka vibracija su dobrodošli. Bez obzira što nisi našao knjigu koju tražiš, ili si se pogrešno obukao ili te žuljaju cipele, nemoguće je razočarati se u Sajam Knjiga. Srbi vole da da su negde zajedno i da ih je što više. Još ako je to zbog knjige, to je i veliki praznik. A čovek je i u najvećoj gužvi često sam. Skoro sam sreo čitaoca koji se raspitivao za sudbinu nekih ljudi za koje je verovao da ih poznajem. Podsećao me na mnoge pojedinosti i ja sam se jedva setio da je reč o likovima iz jednog romana. Njega je živo zanimalo šta je bilo s njima pošto je knjigu pročitao. Veliko dostignuće je da u vreme svakodnevnih pretnji i zabrana nije zabranjeno čitanje. Svako može kupiti i čitati knjigu koju hoće. Nema više ni obavezne lektire za odrasle ni propisa šta se mora misliti o nekom liku i delu.
Sajam knjiga je duhovna svojina čitalačkog naroda i niko mu je ne bi smeo uzeti. Sajam se ukazuje i kao jedino od retkih preostalih mesta bez pokondirenosti i lažnog elitizma, gde možemo videti svoj narod. Neka ga niko ne prisvaja i ne upisuje u svoj posed kako nikad ne bi postao hotel sa pet Zvezdica.
Godinama knjigu sa svih ekrana proglašavaju anahronizmom i zamenjuju novim modernijim oružjima. U vreme fascinacije tehnologijom i mnogi čitaoci su se preselili na ekrane, a knjiga na druge medije. Uprkos trijumfa tehnologije knjiga opstaje. I da ne zaboravimo da to ponovimo i na ovom mestu: Knjiga je bila na početku pa će biti i na kraju.
Na zastavama našeg veka osvanula je zagrižena jabuka. Ona što je ubrana sa drveta znanja, zbog koje smo isterani iz raja, koja je Adamu zaprla u grlu. Jabuka razdora, simbol neposlušnosti i bune protiv Boga i knjige.
A Bog, kao Bog, samo ćuti i gleda.
Poštovani čitaoci, gledaoci i slušaoci, možda sam ovu reč trebao svima poslati na vejber grupu, ali sam se, za ovu priliku odlučio za tradicionalnu formu.
Hvala što ste me slušali.
Oglašavam da je Sajam knjiga u Beogradu bio i ostao otvoren, s nadom da ga niko nikad neće zatvoriti.
Abdulah Busuf: Jačanja civilizacijskih odnosa između dva naroda
Dragi gosti, dozvolite mi, u ime prisutne marokanske delegacije na otvaranju ovog značajnog kulturnog događaja, da se zahvalim Republici Srbiji što je odabrala Maroko kao prvu arapsku zemlju za počasnog gosta ovogodišnjeg izdanja Sajma knjiga, i da pozdravim publiku željnu kulture, pisce na štandovima ovog sajma i kulturne aktivnosti koje će se odvijati na njima. To će predstaviti, bez sumnje, veliku podršku za razvoj kulturnih veza i komunikacija između Maroka i Srbije i jačanja civilizacijskih odnosa između dva naroda.
Reč dobrodošlice, koju tradicionalno daju organizatori sajma jednom piscu, sadrži u sebi ukorenjenu tradiciju jednog otvorenog društva prema drugome. Te dve karakteristike, otvorenost i prihvatanje drugog, nesumnjivo su dve osobine koje srpsko i marokansko društvo dele tokom njihove istorije. Možda je njihov položaj, na raskrsnici Centralne i Jugoistočne Evrope za Srbiju, i između Afrike i Evrope za Maroko, doprineo tim civilizacijskim vrednostima. Otvorenost se izražava u različitim oblicima između ostalog dobrodošlicom i gostoprimstvom. Ovo istorijsko nasleđe igra ulogu u približavanju ljudi i njihovih naroda.
Nema sumnje da Maroko i Srbija dele, između ostalog, različitost njihovih društava koja je rezultat njihovog dugog istorijskog bivstvovanja u kojem je čovek uspeo da se integriše sa svojim sunarodnicima i svojom domovinom. To im je omogućilo da zajedno grade jednu civilizovanu zajednicu baziranu na vrednostima zajedničkog života.
Nema sumnje da c´e ovaj Sajam knjiga biti prilika da se upoznamo sa nekim aspektima ovog nasleđa i, nadamo se, da će takođe biti doprinos u izgradnji saradnje između pisaca i kulturnih radnika u obe zemlje i približavanje naša dva naroda.
Foto: Lj. Bukvić, Izvor – Danas, K. D.
