Piše: Nenad Strugarević, košarkaški trener
Poštovani ljubitelji i navijači, najlepše sporedne stvari na svetu, a po meni u našem gradu, to je košarka. Njeno veličanstvo „košarka“ nam je na žalost potonula i u svom padu pokušava da prestigne fudbal. Kao da su joj cilj najniže margine.
Možda će se neko začuditi, kako sam došao do ovog zaključka u sezoni u kojoj imamo Borac u ABA1 ligi, Žele u Ib ligi, Čačak 94 u I srpskoj ligi i Mladost u svim mlađim kategorijama, ali verujte to je sve samo prividno, jer generalno gledano kvalitet je spao na najniži mogući nivo.
Evo nekih činjenica, na kojima baziram svoju tvrdnju.
Borac je uspeo prošle godine da se plasira u prvu ABA ligu i to je, nesumnjivo, uspeh sa Malinom na čelu, ali evo već ove godine žestoka borba za opstanak.Realno je da Borac bude pretposlednji i da se bori za opstanak sa drugoplasiranom ekipom iz ABA2 lige, gde Borac ima prednost domaćeg terena i šansu za opstanak.
Ove sezone ne možemo nikako biti zadovoljni rezultatom. Igre i nisu bile toliko loše, ali to na tabeli nije dovoljno dobar rezultat za miran opstanak. Osim dve pobede nad Partizanom, sve ostalo je prilično diskutabilno.
Malina od ove ekipe izvlači maksimum, a kraj sezone pokazaće nam za šta je taj maksimum dovoljan. Hajde da vidimo šta je to u Borcu problematično, mnogo više od trenutnih rezultata.
Pa gospodo, najmlađi igrači iz našeg grada su ’96 godište, što znači da imaju 25 godina. Mladih nema ni na vidiku, a to znači da već 7-8 godina nemamo čačanskog igrača u prvom timu Borca. Tu je ključ problema, u mladim kategorijama, gde su nam sva ta deca i ti igrači „nestali“?
Šta se tu radi i ko radi? Borac i Mladost su klubovi koji treba da nose taj rad sa mlađim kategorijama, ali očigledno da tu nešto ne štima. „Žele“ i „Čačak 94“ su se tek uključili u taj rad i ne treba ih mnogo prozivati, ali ni abolirati, jer gde su do sada bili.
Ko vodi glavnu reč i ko se tu i za šta pita, gde je suština problema i njegovog rešenja? Kako je moguće da sedam sezona nema igrača iz Čačka za prvi tim Borca, ne da igra nego i da trenira sa prvim timom.
Ljudi, ovo je košarkaški „genocid“ u Čačku, gradu košarke, prema našoj deci. Nikad veći broj „trenera“, a nikad manje igrača. Gospodo draga, finalni proizvod mlađih kategorija je igrač za prvi tim, a ne finalni turniri i medalje do negde ’91 godišta. Nekada je iz generacija ’82 i ’83 godišta, iz Borca, Mladosti i Škole košarke izašlo 40-50 igrača koji su svoj put dalje nastavili van Borca i Čačka, u nekim drugim gradovima, boljim uslovima i klubovima.
Bilo je tu i igrača za reprezentativni nivo, na njima se video kvalitet tog rada sa mlađim kategorijama. U sportu kao i u svakom drugom poslu, „riba smrdi od glave“, pa tu treba videti ko organizuje rad i ko vodi naše klubove.
U međuvremenu iz mlađih kategorija od Čačana samo je Aleksa Avramović došao na reprezentativni nivo i to kao izuzetak koji potvrđuje sve napred rečeno. Do reprezentacije je stigao isključivo svojim paklenim radom i odricanjem, jer i on i njegov košarkaški talenat, skoro da su jedva bili prepoznati od strane pojedinih ljudi koji su donosili odluke u pojedinim čačanskim klubovima i kreirali stanje u čačanskoj košarci.
Gospodo, nije minut do dvanaest, nego je već dvanaest i pet. Verujte mi, čačanska košarka će doživeti još gori scenario od fudbala, a svi znate gde smo tu stigli.
O čačanskoj košarci danas imalo bi još puno toga da se kaže, a i na nivou Srbije, što se košarke tiče, nije ništa bolje, prenosi ozonpress.net.
Foto – ilustracija
