Imuni sistem još uvek predstavlja veliku nepoznanicu za naučnike i savremenu medicinu. Na imuni sistem deteta kao i odraslih utiče mnogo faktora: Otkrića engleskih imunologa koji su vodeći u svetu u oblasti imunologije, govore u prilog ovoj tvrdnji. Oni kažu da je imuni sistem mnogo veći i složeniji od antitela i njima srodnih ćelija – “ubica” (NKC).
Imuni sistem je u osnovi celo telo plus um. Time objašnjavaju pojavu da u toku epidemija postoje i zdravi pojedinci. To znači da na pojavu bolesti kod školske dece najviše utiče
stres, a zatim dolaze ostali agensi kao npr. infektivni: virusi, bakterije i sl, a zatim i alergeni iz vanjske sredine. Ali, upravo navedene tvrdnje engleskih imunologa znače da će svako dete
različito reagovati na bolest, a neki je i pobediti. To je velika uteha za roditelje kao i saznanje da na pojavu bolesti kod dece utičei ponašanje i karakter samih roditelja o čemu sam ranije već pisala. Stresovi, ali i karakter roditelja prenosi se na decu iako to roditelji, uglavnom, pokušavaju da sakriju.
Kaže se da se ono što se “nalazi u velikom buretu preliva u malu burad”, tako da negativne osobine roditelja mogu da se pojave kod dece, a to se zatim sve, prenosi na neuroimuni sistem deteta. To znači da treba raditi na duhovnom zdravlju cele porodice.
Što se tiče uticaja na kvalitet imunog sistema dece veliki problem predstavlja fizička neaktivnost dece i boravak u kući.
Danas se, globalno posmatrano, detinjstvo preselilo u domove te deca mnogo vremena provode u zatvorenom prostoru. To ima posledice po mentalno i telesno zdravlje dece, a primećuje se i smanjena kreativnost i koncentracija kao i problemi u socijalizaciji.
Američka akdemija za pedijatriju je 2008. godine izašla sa mišljenjem da dete treba dnevno da provede bar jedan čas u slobodnoj igri napolju, i da će to blagotvorno uticati na njegovo psihofizičko i duhovno zdravlje. Takođe, je primećeno i da upravo taj sat igre koji nedostaje deci napolju ili u prirodi je najčešćiuzrok gojaznosti kod dece i adolescenata, a povezuje se i sa vremenom koje deca provedu pored računara i TV-a.
Boravak u prirodi za decu ima mnoge benefite za njihovo zdravlje: kaže se da boravak u prirodi povoljno utiče na pažnju dece, inteligenciju, vid, i mnogo toga, prenosi sokic-portal.
Preporuka stručnjaka je da: roditelji utiču na svoju decu i puste ih napolje pogotovo leti da se igraju sa svojim vršnjacima, zatim da ih šalju u organizovane letnje kampove u prirodi, organizuju zajedničke šetnje sa decom bar jednom nedeljno, ako imaju mogućnosti u dvorištu da posade baštu u kojoj će deca uzimati aktivno učešće, čitanje knjiga o prirodi i upoznavanje prirode i dr.
Iz knjige dr Tatjane Jocovic, studije o zdravom životu i prosperitetu
“Kako biti zdrav i srecan “.
Pripremila: Danijela Koturović
U saradnji sa: dr Tatjanom Jocović
Fotografija: dr Tatjana Jocović
