Reprezentacija Srbije se posle tri utakmice na SP u Rusiji vraca se kući ostavivši bled utisak nakon ovih mečeva-dva poraza, od Brazila i Švajcarske i jedna pobeda nad Kostarikom, reklo bi se, sa mnogo sreće.
U večerašnjem susretu protiv Brazila čekalo se više od šezdeset minuta od naše reprezentacije da bi se video prvi udarac u okvir protivničkog gola. Igra Orlova svela se u pet minuta, nedovoljno i za mnogo slabijeg takmaca, a kamoli za Južnoamerikance.
Neimar i drugovi igrali su tačno onoliko koliko im je bilo potrebno, a na samom kraju stekao se utisak da su mogli da postignu gol kad god su hteli. O sastavu i izmenama ne treba ni trošiti reči – uglavnom ustaljene, prave menadžerske.
Toliko hvaljeni Sergej odigrao je svih dvesta sedamdeset minuta, a pokazao veoma malo u odnosu na potencijal koji poseduje. Naravno, i na najave da ga traže gotovo svi evropski velikani.
Selektor je posebna priča, početnik, baš tako se i pokazalo. Na kraju treba reći da su igrači najmanje krivi za ovaj fijasko, igrali su i borili se u okviru svojih realnih mogućnosti.
Mnogi pravi ljubitelji srpskog loptanja očekuju reakciju rukovodstva FSS, koja će,možda, i
uslediti.
Smeniće Krstajića i tako ostati na vlasti. Znači, vođa Orlova – žrtveno jagnje! Samim tim Tole, pardon Kokeza i kompanija ostaće da žare i pale srpskim fudbalom i naći novog Krstajića, Ćurčića ili nekog trećeg kojima će i dalje iz senke sastavljati ekipu.
Srbijo, bager na ulicu pa u Pazovu, druge nam nema!
Autor – Zoran Krljar
