Ako bi svaki navijač fudbalske reprezentacije Srbije bez emocija i patriotskog naboja merio šanse „orlova“ u večerašnjem sudaru sa Brazilom ni svećom ne bi bilo moguće naći nekoga toliko ubeđenog da je moguće stati na „rep“ supersili sa tla Južne Amerike, da je spreman staviti obe ruke u vatru za potrebnu pobedu.
Prosto, sadašnja generacija petostrukog šampiona sveta vri od igrača poteza, bez čijih minijatura već sezonama ne mogu neki od najvećih evropskih klubova, na čijim transferima se obrću stotine miliona evra i čija su imena i pre uvodnog minuta Mundijala u Rusiji bila najviše kotirana u preuskom krugu tradicionalnih favorita za osvajanje trona. I kao takva izaziva strahopoštovanje, čak i kada ne liči na sebe, kao što je to bio slučaj u statnom remiju sa Švajcarskom i, tek u nadoknadi vremena izvojevanom, trijumfu nad Kostarikancima.
– Više je nego jasno da je Brazil među prva tri favorita za titulu i tu se ne bih previše razmetao izjavama. O ostalima može da se priča – iskreno je reagovao srpski selektor Mladen Krstajić posle žreba u Moskvi, još tada poželevši da meč u istom mestu, nekoliko meseci kasnije, više bude vanredna prilika za vrhunsko uživanje svim njenim akterima i posmatračima nego surova borba za opstanak na takmičenju, kao što je nažalost sada slučaj.
Međutim, raspad igre u drugom poluvremenu sa Švajcarskom, garniran teškim previdom sudije Feliksa Briha na štetu srpske selekcije, saterali su kapitena Aleksandra Kolarova i društvo uza zid, ostavljajući im samo jednu sigurnu opciju za prolaz u eliminacionu fazu. Jedino ukoliko rivala ostave bez već viđenih bodova naši fudbaleri idu dalje bez osvrtanja na ishod duela drugoplasirane Švajcarske i Kostarike, sve ostalo su varijante za čiji prolaz je potrebna obilata pomoć davno prežaljenih Kostarikanaca, odnosno Šaćirija, DŽake, Zubera i ostalih „dželata“ od nedelje, kada su „orlovi“ zbačeni sa trona grupe E.
– Ko veruje, taj i može…. Jesu majstori, ali nisu vanzemaljci… Nemamo pravo da unapred odustanemo… U fudbalu su čuda moguća… – ovim i sličnim krilaticama su prošlih dana srpski fudbaleri bodrili sebe i naciju za dvoboj, koji bi im u slučaju senzacije zvane trijumf, mogao naglavačke okrenuti karijere.
Ako izuzmemo opštu takmičarsku filozofiju sportista „izađi i bori se, pa šta bude“, nije da Ivanović, LJajić, Tadić, Stojković i ostali nemaju baš čemu da se nadaju. I druge dve reprezentacije bile su unapred otpisane, pa su toliko namučile Brazil da je sa svih strana stavljen znak pitanja uz šampionske ambicije „salesaa“. A njegov najveći superstar Nejmar trpi žestoke kritike, bez obzira što je u prošlom kolu uradio ono što se od njega podrazumeva – dao gol. Ovo što Brazilci pružaju u Rusiji nije ni prineti dominaciji iz kvalifikacija, ali kao u onoj narodnoj mudrosti „ne diraj lava dok spava“ niko ne zna kada može da se uspravi i krene da „grize“. Još ako ima oštre „zube“, kao što ih imaju sjajni tehničari na bukvalno svakoj poziciji u Titeovoj fudbalskoj četi…
– Nama odgovara i nerešen rezultat, ali sigurno nećemo ići na taj bod. Želimo i da odigramo dobro i da pobedimo Srbiju – kaže brazilski selektor Tite, inače uporan u čekanju Nejmarovog bljeska.
– I on je čovek, potrebno mu je vreme da se vrati na svoj nivo pre povrede. Ja verujem da će se to desiti – zvuči sigurno Tite, mada se protiv Kostarike toliko radovao prvom golu u 91. minutu da se od silnog skakanja lakše povredio.
– Nije Brazil samo Nejmar. Imaju toliko sjajnih igrača – smatra Krstajić, što ne isključuje fokusiranje taktike na čuvanje najskuplje plaćenog fudbalera sveta svih vremena, pa čak i tumbanje startera i pozicija u tu svrhu.
Stisnuti se na svom delu „Otvorene arene“ i vrebati šanse iz kontranapada i prekida ili svim dozvoljenim sredstvima odmah ući u otvoren fudbalski rat za tri spasonosna boda, dilema je čije rešenje zna samo srpski strateg. Ono što vidi i razume svih ostalih sedam miliona selektora u Srbiji je da sve mora biti mnogo, baš mnogo bolje nego u prethodnih 90 minuta. U defanzivi, organizaciji akcija i realizaciji, trčanju s loptom i bez nje, postavljanju i rezonovanju, startnoj taktici i naknadnim intervencijama, doživljavanju sudijskih odluka… Eventualno dizanje bele zastave bez ispaljenog „metka“ samo bi isprovociralo novu krizu i raskole u našem ionako tužnom fudbalu. Zato, „orlovi“ izađite i zaslužite divljenje nacije, navikle samo na vrhunske rezultate u drugim sportovima.
Piše: O. N, Danas
Foto: Pedja Milosavljevic / STARSPORT
