Srbi su trpljiv narod. Turci su se tome divili pet vekova. To napisa jedan aforističar komenatrišući političku situaciju u zemlji, ali se itekako može primeniti na slučaj Bresnice, Bečnja i Tavnika, gde meštani više od 30 godina, dva do tri puta dnevno, po kiši, suncu i snegu, dovlače tehničku vodu do svojih domova.
Isto toliko traju obećanja čelnika grada da će rešiti problem i dovesti vodu u sela. Vode u slavinama nema, obećanja nisu ispunjena, a strpljenja i trpljenja i dalje ima. A koliko je sve apsurdno svedoči i to da se Bresnica nalazi na samo šest kilometara od Gružanskog jezera, odakle se Kragujevac snabdeva pijaćom vodom.
Red u Bresničkoj reci formira se od rane zore. Najgore je leti, kada dođu vrućine, a reka utanji.
Poslednji put rešenje problema obećao je gradonačelnik Čačka Milun Todorović 2018. godine, dok je najuporniji u “mazanju” meštana bio Milan Bojović.
—Obećav’o Bojović više puta, kažu idite sadite njive, a do septembra stiže voda. Prvo obećav’o kao član DSS. Reko ajd, svašta obećavaše, al obeća i kad preš’o u SNS. Reko ne lažu SNS-ovci, al’ se prevarismo. Da ‘oće sade da dođe da mu uvrnem one brke — priča kroz osmeh jedan od meštanina koji nije želeo da se predstavi jer kako kaže, pišemo džabe i od toga nema vajde.
—Možeš da pišeš šta hoćeš danas, više političari nemaju obraza niti bilo koga broga za nečiju muku.
— Da nije ovog vira mi možemo da idemo samo na Moravu, a to je odavde 10 do 12 km. Na jezero ne smemo da pridjemo. Letos je bilo da se vatamo za kolire ko će da uzme vodu. Sad je pala kiša i sada imamo vode. Ja svaki dan odavde vučem dve do tri cisterne za stoku i tolaet. Bila je i prošla vlast i pretprošla, i ova sadašnja. Svi kad trebaju glasovi ete ih, voda stiže u Bresnicu. Čim se završi glasanje doviđenja, nema nigde nikoga. Bog neka nam je upomoć i ovaj vir — kaže Raćo.
Bresnica je jedno od najvećih sela u Srbiji. Nalazi se na tromeđi Čačka, Kraljeva i Kragujevca. Broj stanovnika se konstatuje smanjuje i mali su izgledi da će se nešto promeniti. Zbog problema sa vodom mladih skoro da nema u selu. Oni koji su ostali i ušli posao sa poljoprivredom danas se kaju.
— Teško je. Da nije ovog vira ne znam šta bi uradili. Letos je skoro bio presušio pa smo se uplašili. Mučimo se, vučemo odavde i leti i zimi. Odavde se kupamo, pojimo stoku. Teško je. Obećavali su sve i svašta, ali od toga nema ništa. Obećavaju, samo obećavaju— konstatuje Slobodan Vidojević.
NOVA S, ozonpress.net