Stambeni krediti su i dalje povoljni, a marže banaka su poslednjih par godina niže nego ranije. Vrednost EURIBOR-a je i dalje negativan tako da su kamatne stope i dalje povoljnije. U Efektivi kažu da ih to ne čudi jer banke uzimaju, kako navode, mnogostruka obezbeđenja (menice, osiguranje, hipoteke…), te im je smanjen rizik.
Logično je da njihova zarada bude na minimumu jer gotovo nema rizika, ističu u ovom udruženju.
Na pitanje da li je građanima bolje da uzimaju stambene kredite sa varijabilnom ili fiksnom kamatnom stopom, Dejan Gavrilović iz Efektive ističe da je teško precizirati koje kredite izabarati, ali da oni primećuju da građani uglavnom najviše uzimaju kredite sa varijabilnom kamatnom stopom.
„Vrednost EURIBOR-a je negativna i to sada može da bude jako primamljivo da građani uzmu kredit sa promenljivom kamatnom stopom, pa može da se desi za par godina nešto što se desilo u kreditima u švajcarskim francima kada su ih banke nudile kao povoljnije i jeftine, pa je posle toga došlo do povećanja kamate, ali jačanje franka i onda su se rate udvostručile. Nekima su bile i dva i po puta veće u dinarima nego na početku“, rekao je Gavrilović za Nova.rs i dodao:
„Ne mogu da verujem da tako nešto može da se desi sa kreditima u evrima, ali nešto slično kada počne u nekom trenutku da raste EURIBOR može da se desi i sa korisnicima kredita u evrima jer treba se podsetiti da je pre 10-15 godina vrednost EURIBOR-a bila oko 4-5 odsto i to bi moglo značajno da uveća kamatne stope.“
Kada se radi o stambenim kreditima sa fiksnom kamatom, ona jeste veća, ali štiti dužnika od kamatnih oscilacija i ona bi takva bila do kraja otplate kredita.
Gavrilović savetuje da ako neko uzima kredit na kraći rok da onda eventualno može da rizikuje sa promenljivom kamatom, jer neke najave kažu da, kako navodi naš sagovornik, EURIBOR neće da raste narednih par godina, dok onaj ko uzima kredit na duži period treba da razmisli i o jednoj i drugoj opciji.
Tako navodi da bi na primer kamatna stopa bila bolja ako bi se nešto ponovilo kao sa „švajcarcima“ ili ukoliko bi se vrednost EURIBOR-a vratila na stari nivo od pre 10-15 godina.
„Ali to je u ovom trenutku nemoguće znati i prognozirati“, ukazuje naš sagovornik.
On ističe da se su u tom udruženju primetili da su uglavnom u poslednje vreme ugovori sa varijabilnom kamatom jer se ljudi vode logikom, kako kaže, ako im je zbir kamate tri posto , a kod fiksne je ona pet, onda se oni opredele za nižu, ne razmišljajući da bi možda za pet godina tih 3 odsto postalo 8, dok bi kod fiksne ona ostala 5.
Gavrilović savetuje da se kod kredita na duži rok napravi kalkulacija koliko bi rata mogla da iznosi ako je fiksna, a koliko je ukoliko bi došlo do nekih povećanja EURIBOR-a.
Mnoge banke ovih dana nude specijalne ponude gde ne naplaćuju troškove obrade kredita. U Efektivi ovo ocenjuju kao jedan od apsurda našeg društva jer, kako tvrde, ta naplata je nezakonita.
„Imamo reklame banaka koje reklamiraju te kredite bez troškova obrade, gde faktički kažu evo radimo po zakonu, kao počeli smo da radimo po zakonu, dosadašnja naplata troškova obrade je bila nezakonita. Ono što sam ja par puta kada su me neki ljudi pitali preko telefona i pitaju da li da uzmu kredit sa troškovima obrade ili bez, ja im kažem da uzmu onaj sa obradom i onda da ih tuže jer svakako će dobiti taj novac nazad, a kamata će im biti niža.
Naš sagovornik navodi da po zakonu troškovi koje banka može da naplati moraju da budu sadržani u kamati, a isto tako je nezakonita, kako kaže, stavka kojom se naplaćuje održavanje kredita.
„Utakmica, odnosno ponuda banaka, bila bi fer kada bi Narodna banka Srbije zabranila da banke naplaćuju bilo šta osim kamate i onda bi dužnici mogli da gledaju samo kolika je kamatna stopa i na osnovu toga bi mogli da odaberu šta je njima najpovoljnije. Ovako još ima banaka koje naplaćuju i obradu i održavanje kredita, a ovamo nude kao nižu kamatu kada se sabere sa ovim ispadne opet skuplje. Ponude banaka su i dalje takve da građani moraju da budu finansijski eksperti i da vode računa o nezakonutom troškovima što je apsurd da imamo toliki broj ugovora koji se plasira građanima sa nezakonitim troškovima“, rekao nam je Gavrilović.
Nova.rs