U Srbiji gotovo da je već postala ustaljena praksa da se uporno donose jedni te isti zakoni koji se isto tako uporno ne poštuju. A ne poštuje ih ista ta vlast, odnosno država, koja ih donosi i obećava „okretanje novog lista“.
Takav je slučaj između ostalog i sa Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza, koji je trebalo da uvede finansijsku disciplinu i u tom segmentu. Kako se ispostavilo, ni on u praksi ništa nije promenio jer rokove plaćanja dugovanja pre svega ne poštuje javni sektor koji je kao i ranijih godina, tako i sada, najveći i najneredovniji platiša.
Privrednici najduže čekaju da naplate svoja potraživanja od lokalnih samouprava i njihovih komunalna preduzeća, kao i od dela republičkih javnih preduzeća, i sve to uprkos Zakonu koji je te rokove ograničio na mesec i po dana. Prema podacima Mreže za poslovnu podršku, čak 70 odsto dugovanja privatnom sektoru čine obaveze javnog sektora. Na naplatu svojih potraživanja najduže čekaju izvođači radova u elektroenergetici i putarska preduzeća, koja rade na održavanju i izgradnji puteva.
Država je prvi put ozbiljnije pokušala da reši ovaj problem 2013. kada je uvedena rigorozna kontrola poštovanja Zakona o rokovima izmirenja obaveza plaćanja koji je usvojen 2012. godine. Tada je tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić čak potpisao nalog da se budžetskim korisnicima koji nisu platili svoje dugove u zakonskom roku blokiraju sva plaćanja. To se nekoliko puta desilo sa JP Srbijagasom jednim od najvećih dužnika, zbog čega su kasnile i plate zaposlenima. „Ti rokovi, kada govorimo o dugovanjima javnog sektora prema privatnom, kreću se od 100 do 180 dana, i to je pokazala naša stalna anketa koju radimo na uzorku od 400 do 500 preduzeća. Najveća kašnjenja su kod izvođača radova u elektroenergetici i kod putarskih firmi koje rade i održavaju puteve. Oni su na vrhu liste onih koji čakaju na naplatu svojih potraživanja“, kaže za Insjader Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.
Ova rigorozna kontrola nije potrajala dugo. Rokovi su se u međuvremenu ponovo vratili u svoje okvire od 100 do 150 dana kašnjenja zbog čega je 2016. ponovo usvojen novi zakon sa još rigoroznijim kaznama za preduzeća i direktore koji ne poštuju propisane rokove. To, međutim, ništa nije promenilo jer država nije stvorila mehanizam kojim će obezbediti redovnost izmirivanja dugovanja, pre svega javnog sektora.
„Vrzino kolo je započeto. Propis postoji i on jasno propisuje rokove. Ali samo primena sankcija, u smislu disciplinovanja, možda će moći da popravi ovu situaciju. Jer, ako zakon kaže da ljudi svoje pravo prvo potraže na sudu, onda je to na dugom štapu, a drugo što je mnogo važnije, postoji nepisano pravilo nezameranja. Tužbe se podnose samo kada je reč o velikim potraživanjima“, kaže Ružica Stamenković iz Agencije za privredne registre koja je objavila godišnji izveštaj o poslovanju privrede u 2017. godini.
Dragoljub Rajić za Insajder kaže da se rokovi plaćanja obaveza poštuju samo u ugovorima, ali ne i u praksi. On dodaje da su ti rokovi u Srbiji čak četiri puta duži od proseka u zemljama Evropske unije.
„To pokazuje koliko se naša privreda zaista oporavila, a ne BDP i slični pokazatelji. Ovo su realni parametri. Iz toga se vidi da li stvari kreću na bolje ili ne“, kaže Rajić.
I Poreska uprava kasni sa svojim obavezama
Prema saznanjima Insajdera, ozbiljan problem u poslovanju privrednika, posebno poslednjih godinu dana, pravi neredovna isplata sredstava na ime povraćaja poreza na dodatu vrednost, zbog čega najviše štete trpe izvoznici.
Da problem postoji krajem prošle godine, za skupštinskom govornicom, potvrdio je i sada bivši ministar finansija Dušan Vujović.
On je tada rekao da su kašnjenja između ostalog prouzrokovana brojnim slučajevima zloupotrebe u tom procesu.
„Reformom Poreske uprave želimo da oni to rade bez zadržavanja procesa. Još se radi u poluručnom režimu i zato imamo kašnjenja“, rekao je tada Vujović.
S druge strane, Poreska uprava, institucija koja je pod ingerencijom Ministarstva, u odgovorima na pitanja Insajdera sve je to negirala.
Izvor – Insajder
www.insajder.net