Srčana slabost je kardiovaskularna bolest sa najlošijom prognozom. Zdrave navike, rana dijagnostika i adekvatno lečenje ključni za očuvanje snažnog srca.
„Iako od srčane slabosti boluje 60 miliona ljudi širom sveta, ova bolest se u ranoj fazi prepoznaje kod samo 3 odsto pacijenata. Zbog toga, dijagnoza srčane slabosti se najčešće postavlja sa velikim zakašnjenjem, što ovu bolest stavlja na prvo mesto po uzroku hospitalizacije starijih od 65 godina“ poručeno je na konferenciji održanoj u susret Svetskom danu srca, koji je obeležen projekcijom 3D animacije velikog anatomskog srca na zgradi Starog dvora.
Svetski dan srca tradiconalno podseća građane na važnost redovnih pregleda i zdravih životnih navika, ali je ove godine fokus bio na značaju rane dijagnostike i dostupnosti inovativne terapije u lečenju kardiovaskularne bolesti sa najlošijom prognozom – srčane slabosti.
Svetski dan srca je ove godine obeležen upečatljivom 3D projekcijom animiranog anatomskog srca na zgradi Starog dvora, koja je Beograđane podsetila na važnost zdravih životnih navika, ohrabrila ih da brinu o svom srcu i da se redovno pregledaju – jer ozdravljenje počinje onda kada je zdravstveni problem otkriven. Uz poruku koja glasi „Ne dozvolite da vas srčana slabost spreči da živite život koji volite“, nesvakidašnji prizor pulsirajućeg srca na spoljašnjosti zdanja, poslužio je kao podsetnik svima da vode računa o svom i zdravlju svojih najbližih, dok je kroz animaciju i zvuke otkucaja srca istaknuto da su fizička aktivnost, redovna terapija i redovni pregledi ključni za zdrav i dug život.
Statistika je pokazala da će čak jedna od pet osoba preko 40 godina starosti razviti srčanu slabost. S obzirom da simptome poput nedostatka daha, zamora, gušenja, vrtoglavice, ubrzanog srčanog rada, pacijenti, ali i lekari najčešće pripisuju starosti, bolestima pluća i drugim zdravstvenim stanjima, ne iznenađuju podaci koji govore da će samo polovina pacijenata sa srčanom slabošću preživeti nakon pet godina od postavljanja dijagnoze.
Prof. dr Zoran Radojičić, gradonačenik Beograda, podsetio je građane da su zdrave životne navike, prevencija i rano lečenje od velike važnosti za smanjenje broja obolelih. „Blagovremeno prepoznavanje tegoba, redovan odlazak kod lekara, uz zdravu ishranu, obavezan prestanak pušenja i redovnu fizičku aktivnost ključno je za očuvanje snažnog srca“ – izjavio je gradonačelnik.
Prof. dr Arsen Ristić, načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju i pomoćnik direktora Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije, upozorio je da je srčana slabost opasna i progresivna bolest koja zahteva doživotno lečenje.
„Ipak, tokom poslednjih nekoliko godina, nekoliko novih lekova, interventnih i hirurških procedura je značajno popravilo prognozu bolesnika sa srčanom slabošću smanjuju potrebu za hospitalizacijom. Bilo bi veoma korisno da ovi lekovi budu što šire dostupni našim bolesnicima, jer bi na taj način imali se samo manje tegoba i redje bi ima bilo neophodno bolničko lečenje, već bi se u znatno većoj meri očuvala radna radna sposobnost i dugoročno smanjili troškovi, a pre svega produžio bi se život značajnom delu naših bolesnika“, kaže dr Ristić i dodaje da je za uspešno lečenje neophodno da se bolest što ranije prepozna i najefikasnije terapije uvedu odmah po postavljanju dijagnoze.
Sa druge strane, akademik prof. dr Petar Seferović, predsednik Evropskog udruženja za srčanu insuficijenciju navodi i da neadekvatno lečenje srčane slabosti povećava ukupne zdravstvene troškove usled češće hospitalizacije, kompleksnih hiruških zahvata, rehabilitacije, a teški pacijenti sa uznapredovalom srčanom slabošću imaju potrebe za ugradnjom veštačke pumpe (LVAD) ili za transplantacijom – što u izuzetnoj meri dodatno opterećuje budžet zdrastvenog sistema.
„Stoga je za poboljšanje ove porazne statistike i uspešno lečenje srčane slabosti od velike važnosti neprestano podizanje svesti javnosti o srčanoj slabosti, kao i da su rana dijagnostika, dostupnost savremene terapije svima, uz praktikovanje zdravih životnih navika ključne za zdravlje svakog građanina Srbije“, izjavio je akademik Seferović.
Za kraj konferencije, dr Snežana Plavšić, epidemiološkinja sa Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ istakla je da je COVID-19 pandemija usmerila pažnju javnosti na epidemiološke mere, prevenciju i lečenje ove nove virusne infekcije, ali da kardiovaskularne bolesti ostaju pandemija koja traje i svake godine u Srbiji odnose oko 52.000 stanovnika. „Mnogim od ovih bolesnika bi adekvatnom redukcijom kardiovaskularnog rizika i boljim lečenjem srčane insuficijencije mogao da se znatno produži život,“ zaključila je dr Plavšić.
|