To je, u poređenju sa kamatama koje je ova zemlja plaćala u bilskoj i dalekoj prošlosti, izuzetno povoljan zajam. Pre samo pola godine Srbija je emitovala evro obveznice po duplo višoj stopi.
Jedna komponenta kamatne stope je rizik dužnika. Zbog toga nema sumnje da su interesovanju kreditora i niskoj kamati doprineli prethodno sprovedena fiskalna konsolidacija, budžetski suficit i nastavak smanjenja učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu Srbije.
Fiskalna konsolidacija i budžetska štednja, ipak, nisu jedini važni činioci. Merama domaće ekonomske politike se obično pridaje više značaja nego što one realno imaju. Kretanja na regionalnom, evropskom i svetskom nivou se, sa druge strane, zanemaruju iako ponekad dominantno utiču – povoljno ili nepovoljno – na domaće rezultate. Dešavanja na evropskim novčanim tržištima i monetarna politika evrozone su posebno važne odrednice ne samo kamatnih stopa nego i kretanja srpske privrede uopšte. Na primer, solidne stope ekonomskog rasta u našem regionu poslednjih godina bile su velikim delom posledica ekspanzivne monetarne politike u evrozoni.
Ključni uzrok niske kamate po kojoj se Srbija sada zadužila je generalno sniženje kamatnih stopa u evrozoni. Svetske kamate su niske već čitavu deceniju, ali su stope u evrozoni i na kredite denominovane u evrima u proteklih nekoliko meseci još i dodatno pale. Stopa od 1.6 odsto na srpske obveznice je niska, ali Hrvatska koja je zaduženija od Srbije ostvaruje još i niže kamate. Šta tek reći o kamati na istovetne, desetogodišnje portugalske obveznice koja danas iznosi 0.5 odsto? Portugalija je do pre nekoliko godina bila na rubu bankrota i njega se spasla samo uz pomoć ostatka evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda. Čak i Grčka, do nedavno u naizgled večitom vrtlogu ekonomskog pada i državnih bankrota sada pozajmljuje na deset godina po stopi od samo 2.5 odsto.
Ovako niske kamate na pozajmice u evrima nisu ishod nekog paklenog plana Evropske centralne banke. Centralne banke imaju relativno malo kontrole nad kamatnim stopama. Kamate stope su rezultat ponude i tražnje na kreditnom tržištu. Na strani ponude nalazi se sva raspoloživa štednja, a na strani tražnje su firme, države i pojedinci sa svojim planovima za pozajmljivanje, ulaganja i potrošnju. Kad prilika za ulaganje ima, kamatne stope rastu. Kada vlada pesimizam i investicija nema, onda se krediti ne traže i kamate ostaju niske.
Na dugoročne kamate, poput onih desetogodišnjih, centalne banke uglavnom i ne pokušavaju da utiču. One manipulišu kratkoročnim kamatnim stopama, ali i to mogu uspeti samo u ograničenoj meri. Danas, kao i proteklih godina, Evropska centralna banka (ECB) nudi poslovnim bankama novac po izuzetno niskim kratkoročnim stopama i uz to emituje velike količine svežeg novca. Do nedavno je ECB najavljivala da će kamate početi da diže, da bi se ovog meseca predomislila, odustala od njihovog povišenja u doglednoj budućnosti i čak nagovestila nove vanredne mere monetarne ekspanzije. Ova promena stava je samo površinski gledano bila autonomna odluka ECB. Suštinski, uslovi na kreditnom tržištu su takvi da ECB nema drugog izbora nego da nastavi sa niskim kamatama i dodatnim programima primarne emisije. Inflacija je širom evrozone niža od ciljanih 2 odsto, a privredni rast mlak. Da je kojim slučajem insistirala da ostane pri svome i povisi kratkoročne kamate, ECB bi izazvala nelikvidnost, gurnula evrozonu u deflaciju i bila odgovorna za novu recesiju.
Ovo znači da kamatne stope nisu puko sredstvo monetarne politike, već pre svega indikator stanja ekonomije. Današnje niske kamate, a posebno njihov ponovni pad u evrozoni, govore nam da tražnja za kreditima nije velika, da evropski preduzetnici nisu optimistični i da veliki deo tržišta očekuje letargiju.
Za države je, naravno, poželjno da sadašnje niske kamate iskoriste i da svoja visokokamatna dugovanja zamene niskokamatnim. Ali ne treba gajiti iliuzije u pogledu uzroka pada kamatnih stopa. Prvo, njihovo sniženje je fenomen ne samo Srbije već evropskog tržišta i evra kao valute. Drugo, njihov tvrdoglavi ostanak na niskom nivou se nikome u Evropi ne dopada. Kamate su pokazatelj opšte ekonomske klime. Njihov ponovni pad u evrozoni odraz je pesimizma i upozorenje da jedan pogrešan korak ECB može gurnuti evrozonu i okolne zemlje u novu deflatornu recesiju.
Autor je profesor ekonomije, S.T.
DANAS