On je za Betu kazao da se procenjivalo da će prosečan rod pšenice u Srbiji biti 4,5 tona po hektaru, ali da je na prvim požnjevenim oranicama rod od 1,7 do 4,2 tone, jer su posledice suše u rano proleće veće nego što se očekivalo.
Dodao je da bi prinosi po hektaru trebalo da budu šest, sedam tona da bi se sa „ovako niskim cenama“ pokrili troškovi.
Jakšić je podsetio da su proizvođači tražili da Republička direkcija robnih rezervi koja otkupljuje pšenicu za državne zalihe, objavi otkupnu cenu od 22 dinara po kilogramu da bi ostali otkupljivači i mlinari imali neki reper i da ponude bar 20 dinara po kilogramu, ali da država odugovlači sa objavljivanjem bilo kakve cene.
Pojedina udruženja zbog toga, kako je rekao, traže da se razmotri mogućnosti za protest.
„Jedina sretna okolnost je što prve analize kvaliteta pšenice pokazuju da je dobrog kvaliteta“, rekao je Jakšić.
U Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Srbije rekli su da nisu nadležni da odgovore na zahtev poljoprivrednika da država objavi cenu za otkup žita za robne rezerve, već Republička direkcija robnih rezervi i Ministarstvo finansija, koje treba da izdvoji novac za otkup.
Direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žita i uljarica „Žita Srbije“ Vukosav Saković rekao je da se u Srbiji očekuje prosečan prinos od 4,5 tona po hektaru iako ima njiva gde je i tri tone.
„Nismo navikli da u Vojvodini ima njiva gde je prinos tri tone, ali ima i onih na kojima je prinos sedam tona, pa se i dalje procenjuje da će prosečan rod biti 4,5 tona“, rekao je Saković.
Istakao je da je još suviše rano za pouzdaniju prognozu o visini roda i kvalitetu pšenice.
Saković je, komentarišući zahtev proizvođača da država objavi otkupnu cenu pšenice koja se kupuje za robne rezerve, rekao da su „prošla vremena kada su se cene administrativno utvrđivale i da će njih odrediti ponuda i tražnja“.
Na pitanje da li cena od 15-16 dinara može da „pokrije“ troškove i obezbedi zaradu Saković je rekao da „više nigde ne postoji visoka zarada i da i te cene mogu da obezbede manju zaradu pod uslovom da se pšenica proizvodi na velikim površinama, na primer od 100 hektara“.
„Ako poljoprivrednik na proizvodnji pšenice zaradi i 5.000 dinara po hektaru na sopstvenoj zemlji, ukupna zarada na 100 hektara je pola miliona. Ako se zemlja uzima u zakup računica je drugačija kao i kada je proizvodi na maloj površini i zbog toga bi mali proizvođači trebalo da se preorijentišu na proizvodnju nečeg drugog“, rekao je Saković.
Problem je, kako je ocenio, što je i u svetu hiperprodukcija pšenice i zbog toga su niske cene, ali kako je rekao, od poslednjih sedam godina šest su bile rekordne po prinosima, pa su obezbeđivale i zaradu.
Izvor: Beta, Foto – ilustracija