Agenti osiguranja dodaju i da su oni često na udaru gnevnih roditelja, a da zapravo ništa nisu krivi, već da je krivica u menadžmentu škole, odnosno direktorima i sekretarima koji nisu u dovoljnoj meri objasnili roditeljima šta pokriva osiguranje njihove dece i kolike su sume u slučaju povreda.
– Moje dete je polomilo ključnu kost u školskom dvorištu. Pošto je bila osigurana, prikupila sam svu potrebnu dokumentaciju i predala u školu. Kasnije sam dobila odgovor da će mi isplatiti 1.600 dinara. Pa toliko sam novca samo potrošila da bih prikupila sve neophodne papire. To je sramota. Od tada više svoju decu ne osiguravam preko škole – ispričala nam je Čačanka Jelena Nikolić.
Direktori škola, sa druge strane, pričaju da oni konkretno nemaju ništa sa izborom osiguravajuće kuće, te da o tome odlučuje upravo Savet roditelja, a odluku samo verifikuje Školski odbor. Savet roditelja, ne razmišljajući o posledicama, uglavnom se odlučuje za najnižu godišnju premiju sa mišlju da to što manje košta roditelje.
– Mi ne određujemo sumu osiguranja. O tome odlučuje škola sa kojom i potpisujemo polisu. Naravno da sve zavisi od toga koliko će se plaćati premija, i što je suma manja, to će i odšteta biti niža – rekla nam je Milena Damljanović, preuzimač rizika u korporativnom odeljenju „Dunav osiguranja“ u Čačku.
U većini slučajeva osiguranje u školama obuhvata samo invaliditet i smrt u slučaju nezgode ili bolesti, a retkost je da su deca osigurana od preloma (osim u slučajevima kada im je procenjen stepen invalidnosti) i vanbolničkog lečenja. Ukupna osigurana suma, naravno, zavisi od visine premije, ali i od broja učenika koji će tu premiju platiti, pa tako, recimo, u jednom od osiguravajućih društava na premiju od 150 dinara, u slučaju trajnog invaliditeta osigurana suma je 260.000, za smrt usled nezgode 130.000, a za smrt usled bolesti 60.000 dinara.
Izvor: Večernje novosti, V. Ilić