ČAČAK – Med i pčelinji proizvodi su najznačajniji prirodni „lekovi“, a prema nekim podacima kada bi nestale pčele ljudski vek bi trajao još samo četiri godine, poručio je danas, prilikom otvaranja izložbe ovih poslastica, direktor čačanskog Instituta za voćarstvo, Milan Lukić.
Prema njegovim rečima, predstavnici grada Čačka su prepoznali značaj ove manifestacije, a cilj gradskih čelnika je da se što više ljudi uključi u proizvodnju meda, naročito mladih koji ostaju na selu.
„To im, naravno, može biti glavna ili dopunska delatnost, a od pčela veliki značaj imaju i voćari. Podsećanja radi, iz lokalnog budžeta je opredeljeno 70 miliona dinara za poljoprivrednu proizvodnju, što je velika podrška našim proizvođačima“, ocenio je Lukić.
Sredstva se, napomenuo je, izdvajaju za nabavku sadnog materijala, mehanizacije, za stočare i druge namene iz ove oblasti, a do pre dve godine taj iznos je bio mnogo manji-svega 40 miliona dinara.
Direktor je precizirao da na čačanskom području ima 200 registrovanih proizvođača meda, ali se beleži trend rasta.
„Naš cilj i želja je da veliki broj mladih počne da se bavi pčelarstvom, a ovu delatnost treba dugoročno posmatrati. Mnogo toga zavisi od klimatskih faktora koji nisu bili povoljni u pređašenjem periodu zbog cvetanja bagrema“, zaključio je direktor Instituta za voćarstvo, Milan Lukić.
Proizvođač meda i član Udruženja pčelara Čačka, gde i živi, Stojan Ječmenić kaže da ima više od 260 pčelinjih društava.
„Ako se profesionalno bavite pčelarstvom, imate više od 150 košnica i subvencije od lokalne samouprave ili resornog ministarstva jedna porodica bi mogla da živi od toga. Potrebni su polen, matični mleč i još mnogo stvari. Neophodno je strpljenje, znanje, upornost, praćenje inovacija u ovoj oblasti i posećivanje seminara“, izjavio je on za naš sajt.
Predsednik Udruženja pčelara Čačka, profesor Sveta Stamenković smatra da je proizvodnja meda bila bolja ove, u odnosu na prošlu godinu.
„Moja ocena je trojka, zbog nepovoljnih klimatskih faktora u vreme cvetanja bagrema. Prosečan prinos je bio od 15 do 20 kilograma po pčelinjoj zajednici. Za kvalitetnu proizvodnju meda neophodna je ljubav, a jedan od uslova je, naravno, da uzgajivači pčela nisu alergični na njih“, rekao je on.
On je ponovio da nije ovih insekata, ne bi bilo ni civilizacije.
„To je potvrđeno od strane poznatih svetskih istraživača. Nemci, Švajcarci i Holanđani su utvrdili da jedno pčelinje društvo vredi 1070 evra. Da pčele ne vrše oprašivanje ne bi bilo ni prinosa prilikom uzgoja voća. To se pre svega odnosi na trešnje, šljive, jabuke i kruške“, rekao je profesor.
Stamenković je, takođe, naglasio da je ista situacija i kada su u pitanju ratarska i stočarska proizvodnja.
„Ako nestanu pčele, nestaće i čovečanstvo, kako je kazao poznati istraživač, Albert Ajnštajn“, podsetio je profesor Stamenković.
Radenko Gajić iz kraljevačkog sela Lazac je bio gost na izložbi. I on se bavi pčelarstvom, a trenutno njegovo „stado“ broji 104 košnice.
„Kada je u pitanju proizvodnja meda, ova godina je podbacila. Selim pčele na ispašu od Peštera do Vojvodine, ali treba biti uporan“, kaže Gajić.
On je, inače, član kraljevačkog Udruženja pčelara, a u asortimanu njegovih proizvoda, između ostalih, mogu se naći livadski, šumski i bagremov med.
Izložba će biti otvorena i sutra, a ima i prodajni karakter.