Pred kraj Časnog posta domaćice se pripremaju za proslavu najvećeg hrišćanskog praznika, Vaskrsa, farbanjem jaja kojima će se svi članovi porodice omrsiti posle pričešća.
Dok se u najvećem delu Srbije podrazumeva da bi ovaj posao trebalo obaviti na Veliki petak, dotle u nekim krajevima domaćice sprovode ovaj običaj na Veliki četvrtak, odnosno na Veliku subotu.
Etnolog Snežana Ašanin iz Muzeja u Čačku objašnjava zašto su običaji različiti i kako su se menjali vremenom.
– Jasnog pravila o danu kada će domaćice ofarbati jaja za Vaskrs nema, važno je dočekati ovaj praznik sa korpicom ofarbanih jaja na porodičnoj trpezi – kaže Ašanin.
– Danas, u najvećem delu Srbije domaćice farbaju jaja na Veliki petak. Pošto se na ovaj dan ništa ne radi, a mnogo obaveza bi trebalo završiti do samog Vaskrsa, domaćice odlučuju da ofarbaju i ukrase jaja za vaskršnju trpezu, jer smatraju da to nije težak posao i da će tako uštedeti vreme za druge obaveze.
Nekada se, podseća Ašanin, običaj farbanja jaja nije praktikovao za Veliki petak:
– Poslednji petak pred Vaskrs je najtužniji dan u godini, dan kada je Isus Hristos razapet i dan koji se provodi u najstrožem postu i molitvi. Na Veliki petak se ne dodiruju igle i ekseri da se ne bi iznova „vređale“ Isusove rane, niti se loži vatra, jer je ona simbol radosti. Iz toga razloga domaćice nisu ni mogle da farbaju jaja za Vaskrs na Veliki petak, jer su morale da lože šporet, pa su taj običaj sprovodile na Veliki četvrtak ili na Veliku subotu – objašnjava Snežana i dodaje:
– Domaćice su se trudile da uvek započnu farbanje jaja rano ujutro, čim sunce izađe. Zapravo, svaki posao koji simbolizuje radost započinjale su dok sunce napreduje, kako bi i njihovu porodicu pratili napredak i sreća.