ČAČAK – Polaganjem venaca na grob vojvode Stepe Stepanovića, danas je u Čačku obeležena 90. godišnjica smrti slavnog srpskog vojskovođe.
Vence su položili predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Moravičkog upravnog okruga, Grada Čačka, kao i udruženja i građani.
Gradonačelnik Milun Todorović, govoreći o brojnim uspesila vojvode Stepe Stepenović istakao je da je često pričao da su mu najbolji vojnici bili iz Šumadijske divizije.
„Bio je veoma skroman, imao je svoju klupu kraj Morave. Čačak mu se odužio ulicom i spomenikom, a i osnovna škola u Gornjoj Gorevnici nosi njegovo ime. Ali o takvim junacima nikada nije mnogo govoriti, o njihovoj skromnosti, vrlini“, rekao je Todorović.
Vojvoda Stepa imao je, kaže Todroović, želju da njegova kobila Vila, koja ga je nosila kroz sve ratne vihore završi sa njim u Čačku.
„Vila ga je nadživela i donela na ovo mesto (groblje). Baštineći 90 godina njegove smrti, njegovog života, sa velikom zahvalnošću što je baš Čačak opredeli kao poslednju destinaciju, želimo da mlade generacije budu ponosni na njega i ostale vojskovođe, jer samo tako ćemo imati svetlu i lepu budućnost“, naglasio je Todorović.
Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja Svetozar Aleksov, izjavio je da je Stepa Stepanović više od 44 godine bio u aktivnoj vojnoj službi.
„Kao mladog oficira 1880. godine specijalna vojna komisija je ocenila opreznim, da ima odlučan i hrab karakter, temperatment, da lako razume i brzo reaguje sa dobrim rezultatima“, istakao je on.
Prema vojnicima je, kaže Aleksov, imao mnogo obzira i o njima se brinuo kao o svojoj deci, ali istovremeno je bio i strog.
„Strogoću je ispoljavao prema starešinama pod njegovom komandom i nije dopuštao da oficiri na bilo koji način zloupotrebljavaju vojnike“, naveo je Aleksov.
Dodaje da je vojvoda Stepa Stepanović u ratovima bio veoma popularan, a sama njegova pojava je kod vojnika budila nadu i veru u pobedu.
„Kao iskusan ratnik umeo je brzo da misli i donosio je odluke koje je završavao sa velikom energičnošću“, zaključio je Aleksov.
Njegovi najveći uspesi na bojnom polju su bili bitka na Jedrenu, Cerska i Kolubarska bitka i proboj Solunskog fronta, što ga je uvrstilo u red legendarnih vojskovođa Balkanskih i Prvog svetskog rata.
Turci su ga zvali Jedrenski gromovnik, Srbi Cerski junak, a Francuzi Gvozdeni čovek. Bio je nosilac velikog broja visokih srpskih i stranih odlikovanja.
Poslednje godine svoga života, posle penizonisanja, proveo je u Čačku gde je živeo kao skroman čovek.
Umro je 27. aprila 1929. godine, a sahranjen dva dana kasnije, na čačanskom groblju u grobnicu koju je sebi za života podigao.
MNA