U Sjedinjenim Američkim državama danas se održavaju predsednički izbori, na kojma građani biraju između aktuelnog šefa države, republikanca Donalda Trampa i kandidata demokrata Džozefa Bajdena kome ankete i kladionice daju prednost.
Koristeći ublažavanje propisa zbog pandemije koronavirusa, na izborima je unapred glasalo više od 94 miliona Amerikanaca, znatno više nego ikada pre, zbog čega je moguće da pobednik ne bude poznat u izbornoj noći.
U izbornoj noći, po običaju, u fokusu će biti desetak od 50 saveznih američkih država u kojima je ishod neizvestan.
Izborni sistem SAD je jedinstven, pošto ne pobeđuje nužno kandidat koji osvoji najviše glasova na nivou cele zemlje, već koji „skupi“ najmanje 270 od 538 takozvanih elektora.
Glasači se ne opredeljuju direktno za Trampa (74) ili Bajdena (77), već biraju elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž).
Taj čin je formalnost, zato što elektori gotovo bez izuzetka glasaju za kandidata koga su predstavljali na izborima, odnosno za Trampa ili Bajdena. Zbog toga se pobednik zna odmah posle izbora.
U svakoj od 50 saveznih država bira se onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD, najmanje tri.
Kada glasaju, birači se opredeljuju za čitavu grupu elektora jedne stranke u određenoj saveznoj državi. Svaka država nosi onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD, dok Distrikt Kolumbija daje tri člana elektorskog koledža.
Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi „dobija“ sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski. Elektore Mejna i Nebraske kandidati mogu da podele, zavisno od rezultata na nivou izbornih jedinica tih država.
Na sutrašnjim izborima, pobednik je takoreći već poznat u 37 od 50 saveznih država u kojima je biračko telo čvrsto naklonjeno Trampu ili Bajdenu, bivšem potpredsedniku SAD (2009-2017) i dugogodišnjem senatoru.
U preostalih 13 moguća je pobeda oba kandidata, zbog čega se nazivaju „kolebljive države“ (swing states).
To su Teksas (38 elektora), Florida (29), Pensilvanija (20), Ohajo (18), Džordžija (16), Mičigen (16), Severna Karolina (15), Arizona (11), Viskonsin (10), Minesota (10), Nevada (6), Ajova (6) i Nju Hempšir (4).
Da bi ostao u Beloj kući, Tramp mora da pobedi u svim „kolebljivim državama“ u kojima je, prema anketama i kladionicama, ili izjednačen s Bajdenom (Florida, Severna Karolina, Arizona) ili je favorit (Teksas, Ohajo, Ajova, Džordžija), ali uz to mora da zadrži i dve od tri ključne države Srednjeg Zapada (Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin) ili jednu od njih ako ona nije Viskonsin.
Bajden, da bi postao predsednik, uz očekivane pobede u Nevadi, Minesoti i Nju Hempširu, gde važi za favorita, mora da osvoji i Pensilvaniju i Mičigen i Viskonsin, gde mu i ankete i kladionice takođe daju jasnu prednost.
Ako u tome ne uspe, do ulaznice za Belu kuću moraće težim putem, osvajanjem Floride, Severne Karoline ili Arizone, gde je gotovo izjednačen s predsednikom SAD, ili neke države u kojoj je Tramp favorit (Teksas, Ohajo, Ajova, Džordžija).
Presudna država, kao i uvek kada je trka neizvesna, mogla bi da bude Florida. Ako Bajden osvoji Floridu, njegova pobeda na izborima je gotovo izvesna, dok je Trampu ta država potrebna za ostanak u trci.
Uz Floridu, u žiži će biti i Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin, države koje su presudile izbore 2016. godine. Iako je kandidatkinja demokrata Hilari Klinton u sve tri bila izrazit favorit, Tramp je u svakoj pobedio sa manje od jedan odsto razlike.
Trampova pobeda ne bi trebalo da bude dovedena u pitanje u takozvanim „crvenim“ državama, među kojima su Aljaska, Montana, Ajdaho, Vajoming, Juta, Severna Dakota, Južna Dakota, Nebraska, Kanzas, Oklahoma, Misuri, Arkanzas, Luizijana, Misisipi, Alabama, Tenesi, Kentaki, Indijana, Južna Karolina i Zapadna Virdžinija.
Bajden sa sigurnošću može da računa na pobedu u „plavim“ državama, u koje spadaju Havaji, Vašington, Oregon, Kalifornija, Kolorado, Nju Meksiko, Ilinois, Virdžinija, Merilend, Delaver, Nju Džersi, Njujork, Konektikat, Roud Ajlend, Masačusets, Vermont i Mejn, kao i u Distriktu Kolumbija.
Pobedom u svim „crvenim“ državama Tramp bi stekao 126 elektorskih glasova, a Bajden 213 pobedom u svim „plavim“, dok „u igri“ ostaje 199 elektora.
Ako ni Tramp ni Bajden ne osvoje 270 elektora, predsednika SAD biraće Predstavnički dom Kongresa SAD, što se nije dogodilo od 1824. godine. Takva situacija moguća je jedino ako bi i Tramp i Bajden imali po 269 elektora.
Insajder, BETA, www.insajder.net