Godinu za nama je obeležila neuobičajeno visoka cena maline. U zavisnosti od područja u kome se proizvodi, voćka za koju mnogi tvrde da je naše „crveno zlato“ i od koje Republika Srbija svake godine prihoduje oko 200 miliona evra, plodovi su proizvođačima plaćani 410, 430, a u slučaju organske proizvodnje i preko 500 dinara po kilogramu, kaže za Nova.rs dr Aleksandar Leposavić iz Čačka, jedan od najpoznatijih stručnjaka za jagodasto voće u našoj zemlji i regionu. Šta mogu da očekuju naši proizvođači i da li je ovakva situacija održiva na duži period razgovarali smo sa njm.
„Deficit maline ali i drugog jagodastog voća na svetskom tržištu je evidentan u veoma dugom vremenskom periodu“, kaže za Nova.rs dr Leposavić.
„Razloga za takvu situaciju ima dosta, a najznačajniji su povećan rast tražnje tokom krize izazvane koronavirusom i pad proizvodnje u najznačajnijim zemljama u kojima se ovo voće proizvodi. Uprkos činjenici da je kod nas malina ove godine plaćana preko 410 pa i 500 dinara i za koju su mnogi govorili da je to rekordna cena, poslednji podaci iz Lublina koji je glavni proizvodni region u Poljskoj u kojem je u toku berba takozvanih jesenjih sorti maline ukazuju da njihovi proizvođači za kilogram ploda dobijaju 21 zlot. Prevedeno u naše dinare, cena koju Poljski proizvođači trenutno dobijaju iznosi oko 540 dinara za plodove ubrane u konvencionalnoj proizvodnji“, navodi on.
To je siguran znak da zalihe na svetskom nivou i dalje opadaju, jer je u poslednjem izveštaju Ministarstva poljoprivrede SAD navedeno da su maline u njihovim hladnjačama opale za 11% u odnosu na isti period prošle godine , objasnio je istaknuti stručnjak.
„Ovi podaci ukazuju i da proizvodnja u zemljama glavnim dobavljačima svetske tržnice opada, a naša zemlja nije izuzeta od toga i naša proizvodnja ima izrazitu tendenciju pada u poslednjih 4 – 5 godina. Pored klimatskih činilaca, najveći razlog za pad proizvodnje predstavlja činjenica da su proizvođači 2017. 2018. i 2019. godine bili destimulisani da ulažu u svoje zasade a razloz za to nije bila hiperprodukcija maline u svetu i kod nas kako im je predočavano od strane pojedinih aktera iz oblasti trgovine i izvoza maline“, ocenjuje dr Leposavić.
„Neozbiljno izgleda i podatak Republičkog zavoda za statistiku za 2020. godinu, kako naglašava, po kome se malina kod nas gaji na 24.028 ha, a njega koristi i Ministarstvo poljoprivrede naše zemlje. Prave površine su daleko ispod tog broja i ne poklapaju se za više od 50 odsto sa realnim stanjem“, tvrdi dr Leposavić.
„Situacija na svetskom tržištu ide na ruku našim proizvođačima i izvoznicima, ali da bi trebalo ozbiljnije poraditi na održavanju tog pozitivnog trenda. Nedostaje rad na marketinkškim aktivnostima dobrobiti korišćenja i stvaranju veće prepoznatljivosti naše maline kod krajnjih kupaca“, rekao je on.
Na pitanje ko bi to trebao da radi i kakav je učinak Vladine radne grupe za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji, naš sagovornik odgovara:
„Rad na unapređenju proizvodnje i plasmana maline je zadatak svih učesnika u ovom poslu. O učinku Radne grupe ne bih previše komentarisao jer o tome govore činjenice koje ukazuju da od prve koja je formirana 2018. godine do poslednje iz 2021. proizvodnja i plasman maline iz naše zemlje strmoglavo opadaju“.
To i ne treba da nas čudi imajući u vidu njihov „sastav“, „stručnost“ i „reprezentativnost“ članova, zaključio dr Leposavić iz Instituta za voćarstvo – Čačak.
Nova.rs