Braći Milosavljević voda odnela 17 konja, sa njima izvlačili drva i zarađivali za život

Milosavljevićima je ugrožena egzistencija jer su konjima zaradjivali izvlačeći drva u Nacionalnom parku Tara, dok su im iz lokalne samouprave poručili da nemaju pravo na pomoć i da se novac isplaćuje samo za oštećene stambene objekte.

— Bili smo bespomoćni da bilo šta uradimo. Borili smo se, trčali smo uz Moravu, niz Moravu. Gazili vodu. Sve je bilo uzalud. Nisu pare u pitanju. Danas imaš sutra nemaš. Para dođe i ode. Ali žao nam je životinja. Gledaš, muče se, gledaš kako se dave, ne možeš da im priđeš i pomogneš. Šteta je velika. — kaže Velimir Milosavljević.

U vodenoj stihiji, u mukama se udavilo 17 konja, a braća Veljko, Velimir i Vladimir uspeli su da spasu samo dva, jer je voda brzo nadošla. Svaki od njih plaćen je između 1.000 i 2.500 evra i bili su im osnovni izvor prihoda, jer na zemlji i brdu pored Morave slabo šta rađa.

— To su bili radni konji koji su nam donosili prihode od kojih smo održavali porodice i zarađivali novac. Radili smo po šumama i nacionalnim parkovima sa njima. Već od ponedeljka bi trebalo da idemo na Taru da nastavimo da izvlačimo drva. Sada je pitanje kako. Bilo je tu i kobila koje su se ždrebile i koje su trebale da se ždrebe. Bile su sve visoko ždrebne ostvarili smo premije na te konje. Nisu to neke velike pare ali sun am značile, kupovali smo hranu za njih. — priča Veljko Milosavljević.

Osim konja, voda je uništila i ono malo zemlje što imaju pored reke. Pomoći za sada ni od koga. U nedelju su pozivani ceo dan da izadju na izbore, ali sada telefon ne zvoni.

— Sve nam je uništilo. Sve. Njive, kukuruze, krompir. Livade. Od livada nema ništa. — kaže Velimir Milosavljević.

— Iskreno ne znamo šta dalje. Tražili smo pomoć od ljudi, zvali smo i u opštinu. Tražili smo jedan običan gumeni čamac da nam pomognu, ali su rekli da ne mogu da nam pomognu. — kaže Veljko.

Milosavljevići su odrasli uz konje. Do sada su organizovali četiri puta takmičenja i vraćali se sa brojnim medaljama.  Verujemo da će se ta tradicija nastaviti. Braća Milosavljevići ostali su na dedovini i životom oplemenili ledinu pored Morave. Sve su stvorili svojim rukama, bez bilo čije pomoći. Nisu imali ni podršku lokalne samouprave pa do svog doma dolaze kamionom, jedinim mogućim prevoznim sredstvom. 

nova.rs, ozonpress.net