EU sa svojim problemima i Zapadni Balkan sa svojim. Trebaju li ti problemi EU, može li ih i ima li volje pomoći zemljama kandidatima da ih rešavaju, čiji uticaji prevladavaju u regionu: kineski, ruski, turski, američki, ili ipak evropski? Gde je nestao entuzijazam članstva i dobra volja za istinskom regionalnom saradnjom samo su neka od pitanja koje je otvorio panel održan na osmom Baku forumu.
Okolnosti nekada i sada u EU su se drastično promenile. Euforija ulaska i članstva je nestala, a vetar promjena prohujao. Bez jasnog datuma ima li mesta optimizmu?
„Ne bih u tom kontekstu bio pesimista, u smislu da sada ako nema tamo jasnog datuma ili nekog horizonta, mi treba da se ohladimo i da smanjimo entuzijazam, naprotiv mi treba da ojačamo entuzijazam da utičemo uopšte na poboljšanje evropskog ambijenta na našim prostorima“, rekao je Igor Lukšić, bivši ministar spoljnih poslova Crne Gore.
„Bez kompromisa neće biti poboljšanja stanja, situacija je vrlo ozbiljna, a najvažniji strateški cilj svih zemalja u regionu, a rekao bih i svih drugih koji već jesmo u EU, da sve zemlje uđu u Evropsku uniju“, smatra bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović.
„Politički odnosi vrlo često zavise od karaktera ljudi koji su na vlasti. Tako da smo dobili i političke promene od 2012. godine u svim državama praktično i povratak nacionalističkih politika, mada u drugoj formi, u drugom kontekstu“, dodao je Boris Tadić, bivši predsednik Srbije.
Prvi put i iz EU odgovori nisu sigurni, pominjanje Kine i Rusije otvara neke nove poglede i perspektive, ali i političke uticaje. Zbog toga se snažnije za Balkan zalažu SAD.
Čuli smo Suzan Eliot, koja je predstavlja Američki nacionalni komitet za spoljnu politiku i ona je istakla činjenicu da je Amerika na Zapadnom Balkanu prisutna sa novom izmenjenom taktikom sa novim timom koji će što progresivnije raditi na tome da Zapadni Balkan doživi svoju Evropsku perpektivu.
„Nekoliko ljudi kao što je Metju Palmer, Džim O’Brajan koji poznaju region, kao što je Krisil koja će biti ambasadorka u Srbiji, biće to dobro za te zemlje jer i predsednik Bajden takođe poznaje region“, Eliot.
Uz konstataciju da bi članstvo BiH u EU značilo definitivni kraj ratovima, bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, posebnu opasnost vidi u nasleđu politike Slobodana Miloševića, ali nažalost, kaže Mesić, Evropa to teško procenjuje.
Panel je ponudio i konrektne predloge. Platforma u kojoj su tri stvari izdvojene kao ključne, tržišno jedinstvo sa EU, pristup Zelenoj agendi EU i infrastrukturno uvezivanje regiona kroz američko-evropsko partnerstvo.
Uz zajedničke pozive svih učesnika panela na kompromis, odgovornost i solidarnost, uz dozu opreza, ipak jednoglasno ocenjuju rezervna perspektiva, osim evropske, za Zapadni Balkan ne postoji.
TV NOVA S