Povodom 7. оktobra, Svetskog dana dostojanstvenog rada, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata oglasila se saopštenjem, koje prenosimo u celosti.
Radnici i posebno dostojanstvo rada ne samo da nisu fokus Vlade i društva već nisu tema ni danas kada se u celom svetu obeležava Dan dostojanstva rada.
Radnici se pominju samo kao statistički brojevi i procenti kada je neophodno da se potkrepe grandiozni uspesi, a stvarni problemi, uslovi rada, uskraćivanje svih mogućih prava, kršenja zakona, nezavidan socijalni položaj i ponižavajaći položaj velike većine radnika nisu tema i ostaju briga samo pojedinaca i sindikata. Nespremnost društva da se suoči sa stvarnim stanjem i svim posledicama liberalne ekonomije koja se kod nas primenjuje u najprimitivnijem obliku, nameću nam obavezu da podignemo glas i ukažemo da postoji alternativa za pravednije društvo i, posebno, za pravedniji i civilizovaniji položaj i uređivanje odnosa u svetu rada.
Srbija je društvo u kome su na najvišoj ceni najniže etičke i moralne vrednosti. Osionost, bezobzirnost i sila promovišu poželjni sistem vrednosti, a obrazovanje, poštovanje osnovnih ljudskih normi i život od sopstvenog rada, dostojni su društvenog prezira. Neophodna alternativa je pravedno društvo zasnovano na etici, moralu i normama socijalne države i građanskog (civilnog društva), vladavini prava i jednakoj šansi za sve.
Pravi korak ka izlazu iz ozbiljne i opasne krize sa kojom se suočavamo, krize društva u kome živimo i društvenom preporodu, kao preduslovu za ekonomski, socijalni, kulturni i svaki drugi preobražaj i napredak, jeste uspostavljanje novog sistema vrednosti.
Model u kome je bogatstvo mera vrednosti jednog čoveka, zamenjuje moral vrlina (zasniva se na hrabrosti, čestitosti, istinoljubivosti) i stvaralački moral (zasniva se na stvaranju novih materijalnih i kulturnih vrednosti), a kao garancija za opšti preporod, normativni moral (zasniva se na rigoroznom poštovanju zakona).
To je osnov za stvaranje socijalne države u kojoj će svako, bez obzira na poreklo i socijalni status imati jednaku šansu na obrazovanje, dobra radna mesta, napredovanje u poslu i socijalnom okruženju, lično i porodično dostojanstvo, pravnu i socijalnu sigurnost. Preraspodela bogatstva, korporacijska odgovornost i društvena solidarnost su aksiomi za održivo beskonfliktno društvo i socijalnu državu, za koju se mi zalažemo i za koju ćemo se beskompromisno boriti.
Alternativa postojećem modelu liberalne ekonomije, i to dokazano uspešna i ekonomski i društveno efikasna, je socijalna tržišna privreda i ekonomija znanja.
Socijalna tržišna privreda dokazala se kao osnova i garant demokratije i pravne države. Međusobno povezuje principe tržišne ekonomije, socijalne odgovornosti i lične slobode. U suštini predstavlja uravnoteženi spoj tržišne ekonomije i socijalne odgovornosti.
Globalna ekonomija, svetska ekonomska kriza, krah neoliberalne ekonomske prakse, nezaposlenost, socijalna kriza i nova preraspodela ekonomske moći i uticaja dokazuju da je socijalna tržišna privreda, posebno za male, nestabilne i tranzicijom ruinirane ekonomije najbolji, ako ne i jedini put u reindustrijalizaciju i održivi ekonomski razvoj, uz istovremenu socijalnu pravdu, društvenu koheziju i očuvanje demokratskog društva.
Osnova socijalne tržišne privrede je ekonomije znanja i poimanje da u središtu društva i ekonomije mora da stoji čovek. Neprestani tehnički i tehnološki napretci i globalizacija je permanentan proces u čijoj osnovi je pojedinac, njegovo znanje, sposobnosti i veštine. Permanentno obrazovanje i neprestano sticanje novih znanja i veština je elementarni uslov za rad i dobro plaćene poslove u situaciji kada se broj klasičnih industrijskih radnika neprestano i značajno reducira, a poslovi automatizuju i zahtevaju nova složena znanja i veštine.
Sva elementarna pitanja u društvu moraju da se rešavaju kroz socijalni dijalog kao alternativu oktroisanim odlukama vlasti. Danas je socijalni dijalog kao pojam, a pogotovo kao praksa potpuno iskompromitovan i obesmišljen .
Neophodno je da se socijalni dijalog postavi, odnosno vrati na izvorne principe i bude zasnovan na civilnom dijalogu na nivou Države i samouprava i dijalogu socijalnih partnera, sindikata i poslodavca u preduzeću i ustanovi.
Alternativa za promene postoji, ona je realna i izvodljiva samo je potrebno da se za nju izborimo, da nepravde, siromaštvo, jednom rečju prekarijat ne budu samo problem pojedinca, radnika i sindikata nego da njihovo razrešenje postane prvi prioritet društva. Samo tako izborićemo se za osnovna civilizacijska prava, za dostojanstvo ne samo radnika i rada nego i svih građana.
Foto ilustracija