„Srbija je jedna prelepa zemlja, koju želim da posetim. Kada sam prvi put videla fotografije Srbije, ostala sam zatečena lepotama i prirodom. Zaintrigirala me je ta lepa mala zemlja“. Ovako je pre nekoliko godina Zambijka Patriša Kaunda Radojičić (24) pričala o Srbiji. A želja joj se nedavno ostvarila. Naime, pre godinu dana, doselila se iz Zambije u Čačak, gde se udala za Srbina.
„Ozbiljno sam počela da učim srpski 2022. godine. U početku je bilo jako teško, ali sada se moj srpski zaista poboljšao i imam divnog učitelja koji mi pomaže. U Srbiju sam odlučila da se preselim kada smo se suprug i ja venčali, i započeli nove živote. Ovde sam došla pre godinu dana, marta 2023. godine“, kaže za portal N1 Patriša.
Svega nekoliko meseci kasnije, novembra 2023. godine, mlada Zambijka odlučila je da pređe u pravoslavlje. Krstila se u Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Čačku, a kako navodi, to je za nju bio veoma važan dan.
„Krstila sam u novembru i sada sam pravoslavne veroispovesti. Bilo je iskustvo drugačije od svega što sam dotad doživela i srećna sam jer sam postala pravoslavka“, kaže naša sagovornica, koja je na gotovo tečnom srpskom, svega mesec dana po dolasku u Srbiju, naučila pesmu „Ej dragi, dragi“.
Čačak je, priča, prelep grad. U njemu se oseća lepo, a Čačani su je itekako prihvatili. U Čačak se zaljubila zbog, kako je istakla, zalazaka sunca, Zapadne Morave koja je lepa, bez obzira na doba dana, planina, hotela jedinstvenog izgleda, ali i jer je grad uvek čist.
Upoređujući ovaj srpski grad sa mestom u kom je živela, ističe da je razlika u tome što u Čačku ima puno otvorenih mesta na koje ljudi mogu da odu.
„Tu mislim na recimo parkove i teretane na otvorenom. To su besplatne aktivnosti koje stvarno volim“, dodaje Patriša.
„Ovde mnogo ljudi puši“
Srbi i Zambijci slični su kada je ljubav prema hrani i porodici u pitanju, ali ipak, postoje razlike u navikama između njenog naroda i naroda u Srbiji.
„Razlika je u tome što ovde mnogo ljudi puši. U Zambiji ćete retko naći ženu koja puši cigarete na ulici ili u restoranu. Takođe, razlika je i u tome što deca u Srbiji idu u noćne klubove veoma mlada. To ne biste videli u Zambiji, jer postoji starosna granica. Obično mlađi od 21 godine ne idu u klubove“, priča naša sagovornica.
Najčudnija stvar koju je, kaže, videla u Srbiji, a koja ju je ujedno iznenadila i pozitivno, i negativno, jesu službe za korisnike, odnosno usluge u supermarketima.
„Usluga je brza i nekako užurbana, posebno u supermarketima. To je i dobra stvar jer čini ljude bržima, ali nije lako kada vam treba više vremena da sve spakujete“, navodi Zambijka.
Pečenje, gulaš, sataraš…
Naša sagovornica priča da voli srpsku hranu, jer je, kaže, ukusna i domaća. Kada se doselila u Čačak, o našim tradicionalnim jelima znala je ponešto. Ipak, posle izvesnog vremena, počela je i sama da ih sprema.
„Znala sam za pečenje kada sam došla u Srbiju, a dosad sam spremala neka jela, kao što su gulaš i sataraš„, kaže.
Patrišini roditelji bili su srećni zbog nje, jer će biti srećna i jer se udaje, ali u isto vreme i tužni jer će se odseliti i neće je često viđati, iako su u stalnom kontaktu.
Na svojim društvenim mrežama, gde objavljuje sadržaj vezan za život u Srbiji, ispričala je ranije da su ljudi na ulici iznenađeni kada je vide, da deca govore: „Mama, mama, vidi, crna osoba!“. Ili joj traže da se slikaju sa njom. Naglasila je i da je narod veoma ljubazan i uvek spreman da pomogne.