ČAČAK – Bračni par Ljiljana i Antonije Simović poklonili su čačanskom Narodnom muzeju više od sedamdeset eksponata koji će krastiti ovu kulturnu ustanovu.
Prema rečima etnološkinje Narodnog Muzeja, Snežane Ašanin, njih dvoje su osamdesetpetogodišnjaci, pravnici koji su najveći deo života proveli Beogradu. Sada su u penziji, a skoro šest decenija su prikupljali ove porodične stvari, koje su vezane pretežno za čačanski kraj. Deo predmeta potiče s kraja 18. većina iz 19. a pojedini i s početka 20. veka.
„Oni su smatrali da pojedini eksponati mogu biti interesanstni našoj ustanovi. Kako su nam rekli, nepunih šest decenija su sve to čuvali sa mišlju da su predmeti izraz narodnog duha i mudrosti“, rekla je Ašanin .
Ona je dodala da je i darodavac, Antonije, koji je rodom iz čačanskog sela Zablaće, kazao da je sve to nekada služilo ljudima, ali da trenutno nema nikakvu tržišnu vrednost, osim kao etno zbirka ili antikvitet. Prema Antonijevim rečima, predmeti imaju istorijsku i etnografsku vrednost za naš narod, da se vidi kako se živelo i radilo.
“ U ovoj kolekciji se može videti šta su doneli moji baba i deda po ocu, kad su iz Gornje Ježevice 1902. godine sišli u Zablaće. Doneli su preslicu, crepulju, motiku, nekoliko vretena i raspinjač, odnosno aršin. Za mene najveću vrednost ima jedno obično bakarno lonče,kao porodična relikvija, jer sam u njemu kao učenik Gimnazije u Čačku kuvao sebi hranu – poparu, kačamak, na tome se živelo. Sa njim sam polivao i svog brata Vladimira koji je streljan. Kao dečak od šest, sedam godina sam ga polivao iz ovog lončeta kad se umivao, a on mi je uvek obećavao da će mi dati dinar ako mu pomognem da se umije“, kazao je on prilikom premopredaje, a prenosi nam etnološkinja.
„Velika nam je čast što su Antonije i Ljiljana od svih muzeja u Srbiji izabrali baš čačanski. Inače, praksa je da kustosi naše ustanove sami idu na teren i pronalaze eksponate, ali su njih dvoje izabrali baš našu ustanovu. Uostalom, mi smo, osim 75 eksponata dobili dva vredna prijatelja koji su nam uz ove vredne poklone njih i opisali kao da su kustosi“, zaključila je Ašanin.
Inače, među eksponatima se, pored pomenutog se nalaze tepsije, stolice, lampe i brojne druge vredne stvari koje će svedočiti o prošlom životu budućim generacijama.