Nisam izabrao put do sada da se sudim sa njima, jer mi je to neprilično, iako bi to pravnički bilo potpuno ispravno. Znajući kako bi se to pretvorilo u medijsku manipulaciju nisam ništa u tom pravcu radio, a pritisaka ima stalno, rekao je Miodrag Miša Majić sinoć u Gornjem Milanovcu.
Sudija Apelacionog suda i pisac Miodrag Miša Majić predstavio je sinoć svoju treću knjigu „Rudnik“ milanovačkoj publici. Prema piščevim rečima, ovo njegovo treće delo je nastajalo dugo – više od tri godine. Kako kaže, to što deluje u knjizi da je direktna aluzija, ipak je nešto što može da iznenadi čitaoce, ili, pak da ode u sasvim drugom pravcu.
– Glavni akter je Bogdan Banjac koji se budi u psihijatrijskoj ustanovi i kazuje zastrašujuću priču. Međutim, problem je u tome što je on zvanično lud. Čitav roman je koračanje po tankoj liniji onoga u šta ćete verovati – kazao je Majić.
Takođe, kako je istakao, čitaoci treba da se preispitaju – da li veruju sebi ili svojoj sredini koja, možda, govori da su ludi.
– Roman „Rudnik“ je metaforičko kopanje u naše glave odnosno našu unutrašnjost i ne treba da se obruši na nas – objasnio je Majić napominjući da smo „mi ti kojima se manipuliše“.
Pritisaka ima stalno
Govoreći o sudaru prava i pravde, sudija kaže da se trudi da sve receptore upali i da, onoliko koliko može, bude poslenik istine (i pravde).
– Nije uvek to moguće. Negde ste stešnjeni zakonom. Vrlo često mi je žao klinca koji je napravio glupost i prodao jedan džoint, ili dao drugaru pa je morao da dobije tri godine zatvora, a ima svega 19 godina – objasnio je Majić.
Kako je istakao, upravo iz takvih razmišljanja je nastao roman „Ostrvo pelikana“ , a koštao ga je, kasnije, mnogo u političkoj borbi.
– Ali u tom predmetu smo se kao čitavo veće potrudili da nešto što zakonodavac nije video malo ublažimo i ispravimo nepravdu, kako smo je mi videli. Ono što tvrdim da kod mene nikada nije bio slučaj jeste da neko nije imao šansu, ili da sam postupao na zadatu temu – naveo je Majić.
Na pitanje publike da li je bilo ataka na njegovu poziciju, da li je činjenica uvek istinita i da li je istina za sve ista sudija je odgovorio:
– Ja više ne brojim koliko puta su me napali predsednik, predsednica Vlade i poslanici koji su govorili da sam nekakav zlikovac. To su direktne laži. Nisam izabrao taj put do sada da se sudim sa njima, jer mi je to neprilično, iako bi to pravnički bilo potpuno ispravno. Znajući kako bi se to pretvorilo u medijsku manipulaciju nisam ništa u tom pravcu radio, a pritisaka ima stalno.
Majić je naglasio da čak ni u Srbiji nije lako otpustiti sudiju po zakonu, jer je neophodno da se utvrdi da je učinio nešto neprilično sa stanovišta sudijskog posla.
– Kada ne mogu to da mi nađu teraju me da dignem ruke od sebe i kažem šta će meni ovo u životu – imam svoje knjige, predavanja, svet, borbe sa vetrenjačama, ali sam zainaćen čovek i ne dopuštam da nas večito gori od nas teraju. Što se tiče istina i činjenica, ne može se uvek utvrditi istina, ali sudijski posao podrazumeva da kada ne možemo spoznati istinu, dužni smo da tumačimo činjenice u korist onoga ko je okrivljen – ukazao je, dodavši da je to perfektan mehanizam istorije prava, jer se polazi od pretpostavke da su svi nevini.
Govoreći o izborima Miša Majić je kazao da je bilo neophodno ostvariti uslove pre zakazivanja izlaska građana na birališta.
– Mi smo se za to zalagali, ali vlast se opredelila za nešto drugo da se u kratkom roku održe. U ovom trenutku je prerano, a jedini realan okvir je jesen, ukoliko bi se u ovom trenutku počelo sa implementacijom ODHIR – ovim preporukama.
Na pitanje zašto je opozicija uvek pred vratima koja treba da otvori i gde je kraj tome sudija je rekao:
– Vidim ga u onome što ćemo sami pokušati da radimo. Obilazićemo Srbiju, razgovarati sa ljudima. Podsetićemo one koje znaju i informisati one koji ne znaju šta se dešavalo na prethodnim izborima i koliki je bio stepen prevare. Pokušaćemo da animiramo građane, bez obzira za koju političku opciju navijaju da shvate da ako nemamo izbore nećemo imati ni državu. To nije nikava floskula.
Odgovore nalazim u romanima Miše Majića
Baveći se temom romana „Rudnik“, gde glavni glumac govori svoju priču, dok je u sanatorijumu, neizostavno je bilo, kako je kazala za Nova.rs Kristina Milošević, da postavi pitanje – ko u stvari ima realnu sliku života, odnosno da li prihvatamo da žmurimo, kako bismo se utopili u svakodnevnicu ili prihvatamo stojimo pri svom stavu?
– Pored osećanja odbačenosti zbog stava, pitanje je i slobode i nepravde koje se provlače kao večite prelomne tačke kako Majićevih romana, tako i društva u kojem živimo. Svakako da je nemoguće odvojiti zanimanje sudije od pisca. I dok čitamo romane, budi se osećaj da vredi boriti se. Pravda, koja je utkana u nama od rođenja, postoji kao klica i budi se u nama razgovorima i situacijama, ma koliko ovo polarizovano društvo pokušavalo da je marginalizuje. Sa verom da možemo doći do pravednog društva, čitam romane Miše Majića, tražeći odgovore u napisanim redovima sudije, pisca, borca za pravdu – naglasila je naša sagovornica, dodavši da su mladi Milanovca organizovali promociju, ali da su „građani obogatili veče svojim pitanjima, komentarima, druženjem“:
– Raspoloženje slobodnih, slobodnomislećih i uspravnih ljudi Milanovcu je dalo ogromnu toplinu – zaključila je Kristina Milošević.
Inače, skupu je prisustvovao i bivši potpredsednik Vlade Božidar Đelić.