1553. Umro je francuski književnik Fransoa Rable, jedna od najistaknutijih ličnosti francuske renesanse. Njegov satirični roman „Gargantua i Pantagruel“ ubraja se među najznačajnija renesansna dela.
1626. Umro je engleski državnik, pisac i filozof Frensis Bekon. U vreme vladavine kralja DŽejmsa I Stjuarta bio je lord kancelar od 1618. do 1621. („Eseji ili saveti etički i politički“). Njegov „Novi organon“ snažno je uticao na formiranje novovekovne eksperimentalne nauke.
1683. Francuski istraživač Rober Kavalije de la Sal proglasio je deo teritorije u Americi francuskim posedom i nazvao je Luizijana u čast kralja Luja XIV.
1807. Austrijska vojska savladala je Ticanovu bunu, ustanak sremskih seljaka, koji je počeo 3. aprila pod vođstvom Teodora Avramovića Ticana. U pobuni je učestvovalo 15.000 seljaka iz 45 sela. Tican je uhvaćen i pogubljen krajem 1807. godine.
1821. U Parizu je rođen jedan od najvećih francuskih pesnika 19. veka Šarl Bodler. Njegovu zbirku pesama „Cveće zla“ mnogi književni kritičari smatraju najvećim lirskim delom 19. veka.
1865. Završen je četvorogodišnji građanski rat u SAD nakon što se general konfederalnih snaga Robert Li predao komandantu armije Unije Julisizu Grantu. U ratu je poginulo više od 600.000 ljudi.
1906. Velika Britanija i Francuska su potpisale konvenciju o nezavisnosti Sijama (Tajland).
1926. Rođen je Hju Hefner, američki publicista, izdavač magazina „Plejboj“ koji je pokrenuo u decembru 1953. sa tada nepoznatom Merlin Monro nagom na naslovnoj strani.
1928. U Turskoj, nakon reformi Kemala Ataturka, islam je prestao da bude državna religija.
1940. Nemačke trupe napale su Dansku i Norvešku u Drugom svetskom rat.
1948. Jevrejska milicija napala je arapski grad Deir Jasin na području današnjeg Izraela. Ubijeno je 100 Arapa, a ostali su prisiljeni da napuste grad.
1959. Umro je američki arhitekta Frenk Lojd Rajt, jedan od tvoraca moderne funkcionalne arhitekture. Prvi je u SAD upotrebio armirani beton. Projektovao je Gugenhajmov muzej u Njujorku i hotel „Imperijal“ u Tokiju.
1969. Francusko-britanski supersonični putnički avion „Konkord“ obavio je prvi let, od Bristola do Ferforda u Engleskoj.
1974. Indija, Pakistan i Bangladeš potpisali su sporazum o repatrijaciji ratnih zarobljenika.
1977. Komunistička partija Španije legalizovana je nakon 38 godina zabrane delovanja u vreme Frankovog režima.
1988. Li Peng je imenovan za premijera Kine.
1990. Posle 40 godina vladavine komunista, na izborima u Mađarskoj pobedio je Mađarski demokratski forum.
1991. Gruzija je proglasila nezavisnost od SSSR-a.
1991. Savet bezbednosti UN doneo je odluku o slanju 1.440 pripadnika mirovnih snaga za nadgledanje iračko-kuvajtske granice i povlačenja američkih snaga iz južnog Iraka.
1992. Sali Beriša izabran je za prvog nekomunističkog predsednika Albanije posle Drugog svetskog rata.
1995. Peruanski predsednik Alberto Fudžimori osvojio je drugi petogodišnji mandat na prvim mirnim predsedničkim izborima u Peruu od 1980. godine.
1998. U paničnom stampedu islamskih hodočasnika u Saudijskoj Arabiji poginulo je 119 vernika iz više zemalja.
1999. Pobunjeni vojnici su na aerodromu u Nijameju ubili predsednika Nigera Ibrahima Barea Mainasaru.
2002. Pod snažnim pritiskom SAD Izrael se povukao iz dva palestinska grada, a sukobi su nastavljeni u izbegličkom kampu u Đeninu, u Zapadnoj Obali.
beta