Dragačevski Sabor trubača u Guči biće održan od 13. do 15. avgusta u trubačkoj prestonici i mora se, po svaku cenu, vratiti svojim korenima, zaključili su članovi Programskog saveta te manifestacije iz lučanskog KC, akademik Matija Bećković, član Matice srpske Dragan Stanić i Žika Ajdačić iz Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.
Bećković kaže da je njegov kum bio Branko V. Radičević koji je bio i „otac“ Dragačevske trube.
„Ovaj umetnik je napisao mnogo priča o spomenicima krajputašima toga kraja, a najbolje je to oslikao u knjizi ‘Plava linija života’. Jedan je od najoriginalnijih pesnika u buketu poeta iz čačanskog kraja. Od kada je preminuo, skoro da ga se niko nije ni setio. Zbog njega sam u organizaciji Sabora trubača, kako bismo mu se odužili“, naveo je Bećković.
Njegov cilj je da se kultura i pravi umetnici vrate u Guču, poštuju one vrednosti i razlozi zbog koga je Sabor i osnovan.
„Ono što je bilo najizvornije moramo sačuvati, a kulturnu kontaminaciju treba odbaciti. Moramo se vratiti svojoj tradicji“, zaključio je Bećković za naš portal.
I Žika Ajdačić kaže za naš portal da najpopularnija smotra trube, koja će ove godine 60. put biti održana u Guči, mora biti vraćena na stare staze.
„Na Saboru moraju učestvovati stvaraoci, umetnici, književnici i trubači“, kategoričan je on.
Prema njegovim rečima, u Guči ne sme biti tezgi gde će se prodavati svakojaka roba, već samo proizvodi iz opusa narodnog stvaralaštva.
Na taj način će, kako je naglasio, u ovu smotru biti uključeni Narodni orkestar, hor i umetnici poput Bojana Suđića.
„Ne smemo dozvoliti da se u Guči prosi, vlasnici tamošnjih kafića neće moći da organizuju žurke sa raznoraznom muzikom, a cene ugostiteljskih usluga se moraju prilagoditi narodu, odnosno posetiocima“, smatra Ajdačić.
Prema njegovim rečima, akcenat treba staviti, kada je posluženje gostiju u pitanju, na domaće proizvode, poput sira, kajmaka, proje, kupusa…
„Domaćin Sabora ne sme biti političar, već neki ugledni umetnik, a kada je u pitanju programski sadržaj, on će u narednom periodu biti definisan. Razmišljamo o koncertima ’100 truba’, ali i orkestrima koji su dobili Majstorska pisma. Oni bi trebalo da budu održani u petak i subotu u trajanju od po 45 minuta“, rekao je Ajdačić.
Prema njegovoj oceni, članovi žirija moraju žirirati transparentno, kako ne bi bilo favorizovanja pojedinih trubačkih orkestara.
„U poslednjih nekoliko godina najveća trubačka smotra je postala vašar. Iako to volim, nisam bio zainteresovan za Guču, a mnogi ne znaju da je Dragačevski sabor bio najznačajnija manifestacija, pored Dubrovačkih letnjih igara“, zaključuje on .
Sa njima je saglasan i član Matice srpske Dragan Stanić koji kaže da je Sabor trubača srpski najprepoznatljiviji kulturološki fenomen i treba ga pametno negovati.
„To negovanje deluje podsticajno na one koji hoće da čuvaju tradiciju, a u isto vreme budu otvoreni za neke nove oblike koje taj tradicijski tok može da pokrene. Sve to može biti udenuto i u priču vezanu za kulturni turizam i industriju, ali ne sme se izgubiti onaj izvorni duh – to je najvažnije“, istakao je Stanić.
On je naglasio da je „Sabor trubača u Guči naša suštinska i identiteska priča.
„Na toj manifestaciji možemo graditi oblike kulturne samosvesti“, kaže, dodajući da se on zalagao da internacionalna dimenzija manifestacije postane još značajnija, iako postoji i sada.
„Može da bude povezana sa jednom širom kulturološkom pričom o tome na kom terenu mi živimo, šta smo kao kultura stvorli, šta nasledili iz pređašnjih vremena i šta želimo da prenesemo na buduće generacije“, zaključio je on.
Prema rečima Jovana Kovačevića iz lučanske lokalne samouprave i člana Saborskog odbora, ukoliko dozvoli epidemiološka situacija, Gučom će prodefilovati stotine hiljada ljudi.
„Nadam se da će doći da uživaju u divnim zvucima trube, domaćim specijalitetima, a prema našim planovima jubilarni 60. sabor biće zatvoren koncertom Gorana Bregovića u nedelju nakon glavnog takmičarskog dela“, rekao je on za naš portal.