Tanjug ugašen pre tri godine – i dalje postoji; Gajović: Država treba da ima svoju novinsku agenciju

0
767

Tri godine nakon što je država svojim zakonom i zvanično ugasila Tanjug, zvaničnici razmišljaju o tome da ga ponovo vrate u državno vlasništvo. „Ugašena“ novinska agencija i dalje posluje, javlja se na državne tendere, dobija poslove i potpisuje ugovore s državnim institucijama Pored toga, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandar Gajović izjavio je da država treba da ima svoju novinsku agenciju preko koje bi plasirala „informacije od javnog interesa“.

Gajović je za Večernje novosti rekao da postoji prostor da neki mediji budu izuzeti iz privatizacije i izdvojeni posebnim zakonom, kao i da to nije u suprotnosti sa evropskom praksom, koja, kako je rekao, postoji u Engleskoj, Francuskoj i Italiji.

„Ako imamo elektronske servise, zašto medijski javni servis ne bi bili Politika i Novosti? Mislim da se time ne bi poremetili tržišni odnosi. Kao što mislim da, ako bi Tanjug bio vladina agencija, to ne bi smetalo Beti i Fonetu, koji su privatni. U Sloveniji je na primer državna agencija postala javni servis. Ja sam uvek za kvalitetno informisanje. Zato treba pomoći i privatne agencije“, rekao je Gajović.

Kako kaže, od početka priče o privatizaciji medija u Srbiji zalagao se za to da država ne treba u potpunosti da izađe iz medija.

Novinska agencija Tanjug ugašena je odlukom Vlade Srbije 31. oktobra 2015. Međutim, Tanjug i dalje radi uz finansijsku pomoć države, a prema skorijim najavama, Vlada Srbije planira da proda brend Tanjug, pošto ta agencija nema imovinu.

Iako je medijskom strategijom i Zakonom o javnom informisanju predviđeno potpuno povlačenje države iz medija, država po svemu sudeći nema nameru da sprovede sopstveni zakon. I sam ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević je o ovoj temi govorio od početka svog mandata, u više navrata davao rokove za rešenje statusa pojedinih medija, prvenstveno Tanjuga, Politike i Večernjih novosti, a kao rok pominjana je i prva polovina ove godine.

Ipak, nikakvi pomaci nisu načinjeni, što zvaničnici komentarišu izostankom usvajanja nove medijske strategije.

Zakonski rok za izlazak države iz medija istekao je 1. jula 2015. godine. Cilj je bio uspostavljanje ravnopravnih tržišnih odnosa i konkurencije u ovoj oblasti, naročito u lokalnim sredinama, gde su mali privatni mediji propadali jer su zavisili od osiromašenog tržišta, dok su oni u opštinskom vlasništvu opstajali zahvaljujući novcu iz budžeta.

Umesto toga, započeto je projektno finansiranje medija, koje je takođe pokazalo brojne slabosti – kriterijumi po kojima se dodeljuju sredstva često su nejasni, a sredstva su dodeljivana i onim medijima za koje je u više navrata utvrđeno da krše kodeks i pravila novinarske profesije.

Tanjug aktivan i u registru

Kako je Insajder ranije pisao, Odlukom Vlade od 31. oktobra 2015, kojom je Tanjug prestao da postoji, predviđeno je da se isplate zarade i otpremnine zaposlenima i druga primanja po osnovu rada i drugih obaveza, i da nakon toga direktor Tanjuga podnese prijavu za brisanje iz Registra privrednih društava. Prijava za brisanje iz Registra, međutim, nije podneta, tako da je Tanjug i danas aktivno privredno društvo.

U Odluci se navоdi i da će medij čiji je osnivač Javno preduzeće Tanjug, a to je sedam servisa agencije Tanjug, prestati da postoji kad se Javno preduzeće Tanjug izbriše iz registra.

Za brisanje iz registra ne postoji rok, a prijavu za brisanje trebalo bi da podnese direktor. U Odluci Vlade se ne navode bilo kakve posledice koje bi snosio direktor ako ne obriše preduzeće, niti je naznačeno ko to treba da kontroliše.

Sve je delovalo kao da će Tanjug prestati da radi, pa su čak mediji preneli vest da će 5. novembra 2015, na dan osnivanja, objaviti poslednju vest. To se nije dogodilo.

Rešenje za Tanjug u novoj medijskoj strategiji

Kako je u novembru 2017. izjavio ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, očekuje da će konkretno rešenje za agenciju Tanjug biti doneto nakon što bude usvojena nova medijska strategija.

On je u decembru iste godine ponovio da očekuje da se u prvoj polovini 2018. godine reši status Tanjuga, ali i listova Večernje novosti i Politika – odnosno učešće države u vlasništvu tih medija.

Nova regulativa je, tvrdili su zvaničnici, usporens zbog rada na medijskoj strategiji, akonkretna rešenja su bila očekivana nakon njenog usvajanja. Gajović je u martu izjaviodaje medijska strategija završena, ali bez predstavnika medijskih udruženja koji su iz radne grupe izašli upravo zbog njegovog imenovanja.

U verziji strategije koja se pojavila u javnosti bilo je evidentno da se predviđa jačanje uloge države u „ostvarivanju javnog interesa“, što je u potpunoj suprotnosti sa prethodnom strategijom i usvojenim zakonima.

Nakon što je ovom dokumentu osporena validnosti, krenulo se u izradu nove strategije. Ipak, čini se da se opet nije odmaklo daleko, jer je deo medijskih udruženja svoje učešće u radnoj grupi uslovio ispunjavanjem određenih uslova.

INSAJDER, NOVOSTI , Foto – Foto: Srđan Ilić

www.insajder.net

POSTAVI ODGOVOR

Molimo Vas unesite svoj komentar
Molimo Vas unesite ovde ime