Pravoslavni vernici u Srbiji 16. novembra slave Đurđic, a evo koje običaje treba da poštuju na ovaj praznik!
Sveti Georgije (sveti Đorđe, sveti Đurađ…, kako se sve zove u narodu ovaj svetac) ima kod pravoslavnih Srba dve slave – na dan postradanja u vreme rimskog car Dioklecijana 23. aprila po starojulijanskom kalendaru (6. maja po gregorijanskom) i na dan prenosa moštiju iz Nikomidije (sada Izmir u Turskoj) u grad Lidu Palestinsku 3. (16.) novembra
Oba praznika se obeležavaju u hramovima Srpske pravoslavne crkve ali i kao krsna slava mnogih porodica Srba. Kažu da je po brojnosti svečara na osmom mestu slava u Srba. Đurđic je i gradska slava Novog Sada, kao i Bora.
Nepokretni je praznik. Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ukoliko padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna.
Sam Đurđic neme posebne običaje, proslavlja isto kao i sve druge krsne slave – pripremom slavskog kolača, koljiva i vina, i osveštanjem.
Neki posebni običaji vezuju se za dane koji slede po Đurđicu . Period od Đurđica do Mratindana, naziva mratinci ili vučji dani jer je Sv. Mrata (slavi se 24. novembra po gregorijanskom kalendaru) zaštitnik vukova. Po starim običajima u vreme mratinaca ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove.
Ova sedmica daje i „vremensku prognozu“. Prema verovanju, ako dani u njoj budu s maglom, zima će biti promenljiva, a ako bude vedro, zima će biti oštra i sa dosta
mraza.Foto: Profimedia Foto: Profimedia
Izvor: Mondo
