Na današnji dan 1948. godine rođen je Kemal Monteno u Sarajevu bio je bosanskohercegovački i jugoslovenski kantautor, tekstopisac, kompozitor i šansonjer italijanskog porekla.
„Ljubav i porodica su mi jedina inspiracija za muziku koju stvaram. Više puta su me sahranjivali zbog moje bolesti, ali nikada se nisam osećao bolje“, tako je govorio, nažalost, sada već počivši legendarni Kemica.
Poslednji koncert u Čačku održao je novembra 2012. u prepunoj sali Doma kulture, a 8. marta 2013. je svojim šansonama ulepšao veče damama u ivanjičkom Kulturnom centru gde, kao i obično na njegovim nastupima, nije bilo ni jednog slobodnog mesta. Sa njim je nastupao i Dušan Svilar. Spektakl je napravio i avgusta 2014. godine na „Nušićijadi“, takođe, u Ivanjici.
Bio je najpoznatiji bosanskohercegovački kantautor i najveći šansonjer, jedan od najboljih na području bivše SFR Jugoslavije.
U Sarajevu je u drugoj polovini 1960-ih godina počeo je veoma bogatu i uspešnu karijeru, i to nastupom na festivalu „Vaš šlager sezone“ 1967. godine. Od tada je miljenik festivalske publike u Sarajevu, gde redovno odnosi prve nagrade kao izvođač, autor muzike i autor teksta. Za „Šlager sezone“ nastale su neke od njegovih najlepših šansona, a krajem 1970-ih ovde su izvedene i njegove najbolje pesme Gradu i Domovini, svojevrsne himne „Sarajevo ljubavi moja“ (1976) i „Zemljo moja“ (1977).
Montena je odlikovao poseban lirski, romantičarski muzički izraz, u kojem su na jedinstven način objedinjeni motivi bosanske sevdalinke sa mediteranskim šarmom italijanske kancone.
Njegovi su tekstovi iskrena ispoved pesnika koji je okusio život i ljubavnu bol, te ih je na svojstven način pretapao u pitku pesmu jasnog i jednostavnog izraza. Iako se glavni, ljubavni motiv pojavljuje još od Montenove prve kompozicije, on se ipak nikad nije ponavljao u svojim šansonama, nego istim motivom spretno varirao na hiljadu različitih načina.
U toku svoje više no bogate muzičke karijere kantautora, Monteno je stvorio ne samo vlastiti muzički potpis na domaćoj zabavno-muzičkoj sceni, nego je svojim melodijama znao dopriineti i uspehu svojih kolega, pevača-prijatelja.
Monteno godinama se borio s dijabetesom zbog čega su mu stradali bubrezi. Preminuo je, na našu veliku žalost, 21. 1. 2015 godine u Zagrebu zbog teške infekcije mokraćnih kanala.
1580 – Rođen je španski pisac Fransisko Gomez de Kevedo i Viljegas, velikan Zlatnog veka španske književnosti i jedan od najznačajnijih satiričara u svetskoj književnosti („Snoviđenja“, „Život lupeža“) .
1631 – U Tridesetogodišnjem ratu Šveđani i nemački protestanti pod komandom švedskog kralja Gustava Adolfa pobedili su carsku vojsku (Katolička liga) pod vođstvom grofa Tilija (Tilly) kod Lajpciga.
1665 – U Londonu je izbila epidemija kuge u kojoj je umrlo oko 70.000 ljudi.
1787 – Delegati 12 od tadašnjih 13 država SAD potpisali su Ustav SAD. Uz kasnije dodate amandmane, taj ustav je i sada na snazi i najstariji je važeći ustav u svetu. U njemu je prvi put primenjena ideja francuskog filozofa Monteskjea o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
1796 – Prvi predsednik SAD Džordž Vašington uputio je američkom narodu oproštajnu poruku i povukao se na svoje imanje. Za predsednika je izabran 1788.
1809 – Mirom u Fredrikshamu završen je švedsko-ruski rat u kojem je Rusija osvojila Finsku.
1826 – Rođen je nemački matematičar Georg Fridrih Bernhard Riman, koji je otvorio nove pravce razvoja matematike i njene primene u fizici i mehanici. Niz matematičkih pojmova ima po njemu naziv.
1857 – Rođen je ruski fizičar Konstantin Eduardovič Ciolkovski, čije su teorije i otkrića bili osnova za razvoj astronautike. Godine 1903. objavio je prvo delo iz teorije astronautike „Ispitivanje vasionskog prostora reaktivnim aparatima“.
1889 – Povodom 500. godišnjice Kosovske bitke, u kraljevini Srbiji ustanovljen je „Orden kneza Lazara“, koji su mogli da nose samo vladar i punoletni prestolonaslednik.
1900 – Britanska kraljica Viktorija I Aleksandrina potpisala je dokument kojim je Australija ušla u Komonvelt kao federalna unija šest bivših britanskih kolonija.
1908 – Rođen je ruski violinista i dirigent David Fjodorovič Ojstrah, jedan od najvećih majstora violine u 20. veku. Proslavio se 1935. na međunarodnom takmičenju u Varšavi i 1937. nagradom „Isaj“ u Briselu, a potom je sa velikim uspehom nastupao širom sveta.
1918 – Posle trodnevne ofanzive, Prva i Druga srpska armija su uz pomoć dve francuske divizije probile Solunski front u Prvom svetskom ratu. Nemci i Bugari bili su primorani da se povuku. Proboj Solunskog fronta omogućio je srpskoj vojsci povratak u domovinu i, kao jedna od najuspešnijih operacija u Prvom svetskom ratu, doprineo konačnom slomu Centralnih sila.
1931 – RCA Viktor kompanija predstavila je prvu long-plej gramofonsku ploču na 33 obrtaja u hotelu Savoj u Njujorku.
1939 – Sovjetska Crvena armija ušla je u Poljsku sa istoka, zaposela krajeve zapadne Belorusije i Ukrajine i zarobila 217.000 Poljaka. Istovremeno Nemci su napali Varšavu iz vazduha i sa kopna.
1948 – Rođen je Kemal Monteno u Sarajevu bio je bosanskohercegovački i jugoslovenski kantautor, tekstopisac, kompozitor i šansonjer italijanskog porekla.
1944 – Spuštanjem britanskih padobranaca kod grada Arnhema u Holandiji počela je operacija „Market Garden“ u Drugom svetskom ratu, s ciljem da se uspostavi mostobran na reci Rajni i zaobiđe nemačka linija odbrane. Savezničke trupe naišle su na neočekivano jak otpor Nemaca i operacija je propala uz velike savezničke gubitke.
1961 – Obešen je bivši turski premijer Adnan Menderes, kojeg je u maju 1960. oborila vojna hunta generala Džemala Gursela i osudila na smrt zbog izdaje reformskih principa Kemala Ataturka.
1978 – Potpisivanjem okvirnog plana za mir na Bliskom istoku, u Kemp Dejvidu su završeni razgovori predsednika Egipta Anvara el Sadata, premijera Izraela Menahema Begina i predsednika SAD Džimija Kartera.
1980 – Bivši diktator Nikaragve general Anastasio Somosa Debajle ubijen je u atentatu u Paragvaju, gde je živeo u izbeglištvu posle zbacivanja sa vlasti u julu 1979.
1994 – Umro je britanski filozof austrijskog porekla Karl Rajmund Poper, jedan od najuticajnijih mislilaca 20. veka („Logika istraživanja“, „Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji“, „Beda istoricizma“).
1997 – U blizini Fojnice, u centralnoj Bosni, srušio se helikopter UN u kojem su poginuli 12 predstavnika međunarodne zajednice i pomoćnik Visokog predstavnika UN za Bosnu i Hercegovinu Gerd Vagner.
2001 – Makedonska vlada je saopštila da će NATO trupama dozvoliti da ostanu u zemlji i po završetku njihovog mandata.
2004 – Ministri odbrane pet zemalja EU (Holandija, Francuska, Italija, Španija i Portugal) potpisali su sporazum o osnivanju Evropske žandarmerije sa sedištem u Vićenci, na severoistoku Italije.
2006 – U moldavskoj oblasti Pridnjestrovlje je održan referendum o nezavisnosti za koji je većina evropskih zemalja unaprijed rekla da ga neće priznati. Pridnjestrovlje je teritorija između Moldavije i Ukraine, u kojoj većuna stanovnika govori ruski i koja je 1992. godine, u vreme raspada Sovjetskog saveza, proglasilo otcepljenje od Republike Moldavije, uz vojne sukobe i brojne zrtve.
2008 – Somčaj Vingsavat, izabran je za 26. premijera u Tajlandu, uprkos protivljenju opozicije. Somčaj (61) pravnik po struci, zamenjuje premijera Samaka Sundaraveja (73), koji je podneo oostavku nakon masovnih demonstracija i optužbe o primanju mita.
2009 – Bris Taton, navijač francuskog fudbalskog kluba brutalno je prebijen u centru Beograda, bejzbol palicama, šipkama i bakljama uoči utakmice fudbalskih klubova Partizan i Tuluz. Od posledica povreda preminuo 29. septembra 2009. Za teško ubistvo Brisa Tatona osuđena je grupa od 15 navijača fudbalskog klub Partizan.
2011 – U nesreći na aeromitingu u Rinou u Nevadi poginulo je devet osoba, a 54 ljudi je povređeno, kada je jedna letelica udarila u ivicu tribina gde su se nalazili gledaoci i mediji koji su pratili događaj.
2011 – Nemački dirigent Kurt Sanderling umro je u Berlinu u 98. godini. Poreklom Jevrejin pobegao je 1936. pred nacizmom u Sovjetski Savez, gde je upravljao Lenjingradskom filharmonijom do 1960. godine. U tadašnjoj Nemačkoj Demokratskoj Republici (DDR) rukovodio je simfonijskim orkestrima iz istočnog Berlina i Drezdena.
2014 – Južnokorejska Nagrada za mir dodeljena je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel zbog njene „stalne svesti“ o odgovornosti Nemačke u nacističkim zločinima.
2016 – Preminuo je američki dramski pisac Edvard Olbi, autor više od 30 komada o fenomenima američke kulture. Dobitnik je tri Pulicerove nagrade i proglašen „piscem generacije“ pošto je 1962. napisao kultni komad „Ko se boji Virdžinije Vulf?“.
