Filip Bjelić i Miloš Mileusnić„Prošlo je više od dve godine od kada nas je Miloš napustio. I posle toliko vremena, tuga se nije nimalo umanjila, samo sam nekako naučio da živim sa tom bolnom činjenicom“, kazao je za portal Nova.rs Čačanin Filip Bjelić, najbolji drug i cimer Miloša Mileusnića, studenta koji je zverski ubijen 27. januara 2019. godine u Ulici Dimitrija Tucovića na Zvezdari, kada ga je u blizini zgrade u kojoj je stanovao presreo Neđeljko Đurović iz Požarevca i iz čista mira izbo nožem.
„Miloš mi neizmerno nedostaje u ovim vremenima. Kada god je bilo teško, on je bio tu uz mene, da me podrži, ohrabri. Bilo je dovoljno čak i da samo „ispali“ neku svoju foru, koja bi me uvek trgla i oraspoložila. Ne prođe dan da ne pomislim na njega i na mnoge srećne i lepe momente koje smo provodili i često se zapitam da li je moglo drugačije… Onda se trgnem i kažem sebi, idemo dalje, on nikako ne bi voleo da vidi da sam tužan, ni ja ni njegovi najmiliji… I tako iz dana u dan preispitivanje, sećanje….jer na žalost to je jedino što nam je ostalo. I samo to njega može da učini besmrtnim“, ispričao je Filip.
Pored toga što je izgubio najboljeg prijatelja muči ga i to što se agonija sa suđenjem nikako ne završava.
„Od samog početka, uz podršku Miloševe porodice i mnogih prijatelja, pokrenuo sam inicijativu kako online tako i uživo peticije sa ciljem da Milošev ubica i njemu slični dobiju maksimalnu kaznu. To je istovremeno bio i neki apel na sudstvo kako bi se pooštrile kazne za hladnokrvne ubice. Cilj je bio i da se kompletna javnost osvesti i shvati u kakvom okruženju živimo i kakvi ljudi slobodno šetaju ulicama – jer žrtve može postati svako od nas“, ocenio je Bjelić.
PROČITAJTE JOŠ:
On je podsetio da su peticije održavane u mnogim gradovima širom Srbije, počev od Beograda, preko njihovog rodnog Čačka, Novog Sada, Kragujevca, Kraljeva, Požege, Sombora i na kraju Požarevca, rodnog grada ubice.
Kako kaže Filip, bilo je tu raznih komentara, nekada mučno i teško, ali ipak većina ljudi ih je podržala pa su prikupili oko 30 000 potpisa. Očigledno, ističe on, takvo njihovo zalaganje i ponašanje je zasmetalo porodici ubice koja, kako naglašava, „umesto da se povuče i moli Boga da mu oprosti, javno se eksponira i daje za pravo sebi da preti i spletkari“.
„Dok smo skupljali potpise u Požarevcu, što je uredno bilo prijavljeno policiji, pojavio se otac Neđeljka Đurovića. Prolazio je pored nas na nekoliko metara, vređao i psovao nas onako kroz zube, mahao prstom…Nije prezao ni od policije koja je uredno bila s nama sve vreme“ ispričao nam je Bjelić i dodao:
„Znali smo da ne smemo da nasednemo na takve provokacije, već smo pribrano nastavili da radimo ono zbog čega smo došli. Posle njegovog dolaska znatno se smanjio i broj građana koji su prilazili da potpišu peticiju jer ga se tamo ljudi mahom plaše“.
Bjelić se takođe prisetio da su svi koji su prilazili da potpišu peticiju govorili sve najgore o toj porodici, tvrdeći da je Neđeljko nosio pištolj sa sobom , a da mu je otac osvedočeni moćnik i nasilnik.
„Kada smo krenuli iz Požarevca, patrola policije nas je otpratila donekle, nakon čega je Neđeljkov otac krenuo divljački i nasilnički da vozi za nama, da nas pretiče, koči, ulazi u našu traku… Iako smo krenuli sa 6 automobila koje smo vozili u koloni – jedan za drugim, nije mu ni to pravilo problem da juri za nama, svira, preti… Mi smo i tada ostali mirni i pribrani i nismo naseli na njegov pokušaj provokacije iz koga je mogao da izbije ozbiljan skandal i na taj način pokuša da nametne da smo mi problematični „, kaže Bjelić.
Nakon toga su počela suđenja i nove provokacije, ovog puta, prema njegovim rečima, od strane njegove bivše supruge koja je dala sebi za pravo da Miloševom ocu kaže “ Kako te nije sramota “ što je šokiralo sve prisutne, a onda su i Miloševi drugovi shvatili zašto je ubica takav kakav je.
„Nakon tog suđenja sam dobio preteće poruke od Neđeljkovog ocapreko Fejsbuka. Zapretio je kako će me naći, naveo da sam sitna riba, kako ja zapravo nameštam sve njegovom sinu i da sam uputio pretnje njegovoj bivšoj supruzi. Ženi nisam rekao nijednu reč, sve vreme sam se trudio da se naša inicijativa zasniva na zdravom razumu, što sam i uspeo, a to da sam na hodniku pretio njegovoj bivšoj supruzi je jedna velika izmisljotina“, ogorčeno priča Bjelić.
Sva ta dešavanja su, ističe, mnogo uticala na njega, teško mu je sve to padalo, ali je rekao sebi da mora da istraje u svemu tome i da oni ne mogu toliko da budu zlobni koliko on voli Miloša.
„I tako je ostalo do dan danas, nisam preskočio ni jedno jedino suđenje, trudim se i dalje da ljudi ne zaborave. Nadam se da će uskoro završiti ova agonija, da će sudstvo i tužilaštvo biti objektivno, a kada je tako, nema sumnje da će monstrum biti drakonski kažnjen“, smatra on.
Filip ocenjuje da se služe svakakvim manipulacijama da je postalo jako mučno, ali svemu tome će, nada se, ubrzo biti kraj.
„Odbrana se fokusirala na tome da dokaže da je Miloš ubijen licem u lice, a ne bočno što je otežavajuća okolnost, pa se postavlja pitanje zašto je to važno ako ga on nije ubio kao što priča. Takođe, nameće se i činjenica kako je znao da inspektorima pokaže gde se nalazi nož ako to nije uradio ? DNK je 100 % pokazao da se radi o njemu, ali tada su to osporili pričom da su mu inspektori na silu stavili nož u ruku…
Sada su, kako kaže, otišli korak dalje i osporili rad medicinskog tima Urgentnog centra rekavši da Miloš nije dobio adekvatno lečenje iako je po samom prijemu izgubio svaku vitalnu funkciju i šanasa da preživi nije ni postojala.
„Mogao bih o tome satima da pričam, to mi je na srcu i duši, ali eto, rekao sam suštinu. Nadamo se brzom okončanju suđenja kao i to da će ubica dobiti 40 godina zatvora“, zaključio je svoju tužnu ispovest ovaj mladi Čačanin.
Podsećamo za ubistvo Miloša Mileusnića optužen je Neđeljko Đurović, koji je 27. januara 2019. godine u ranim jutarnjim satima usmrtio mladog Čačanina u Ulici Dimitrija Tucovića u Beogradu, jer, kako je i sam rekao prilikom prvog iskaza, bilo mu je dosadno zbog nezadovoljstva sopstvenim životom.
Nova.rs
