U Srbiji smo navikli na nelogičnosti, pa i na to da su neki naši brendovi jeftiniji u inostranstvu nego u Srbiji. Stručnjaci ističu da je više uzroka za takve pojave, pa navode uticaj poreza, strategiju proizvošača, faktor konkurencije, ali i politiku pojedinih država.
Javnost u Srbiji do sada je više puta mogla da čuje za primere da čak u istom trgovinskom lancu isti proizvod iz Srbije košta skuplje u našoj zemlji nego u istom lancu u inostranstvu.
Tako su poznati srpski brendovi keksa, mleka ili čokolada često bili jeftiniji u Crnoj Gori nego u Srbiji. Poslednjih dana, društvenim mrežama kružila je i slika ulja iz Srbije na policama prodavnice u Austriji, koje je navodno mnogo jeftinije nego u našoj zemlji, ali nema pouzdanih podataka da je to zaista tako. Proverili smo veće austrijske markete, ali u njima nismo našli srpsko ulje.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača, upozorava za „Novu“ da cene u Srbiji nisu prilagođene domaćem potrošaču, u smislu njegove ekonomske moći.
Razliku u cenama za isti proizvod iz Srbije na našem tržištu i u inostranstvu, kako navodi Papović, proizvođači često pravdaju marketingom.
– Obično su to naši proizvođači tumačili da je u inostranstvu ozbiljnija konkurencija i da im treba mnogo za marketing. Onda faktički ispada da naši potrošači ovde plaćaju kampanju napolju ili akcije za te iste proizvode, da bi oni bili mnogo jeftiniji i konkurentniji na tržištu u inostranstvu. To je malo simptomatično i to ne valja – ističe Papović.
Podseća da je poslednjih godina bilo slučajeva kada su domaći proizvodi poput mleka ili keksa bili jeftiniji u inostranstvu nego u Srbiji.
Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ističe za „Novu“ da na cene proizvoda u Srbiji i inostranstvu utiče više faktora, poput proizvođačke cene, troškova transporta, zatim troškova trgovca, poreza, ali i trgovačkih marži.
Situaciju da cena nekog domaćeg proizvoda iz Srbije u zemljama okruženja bude niža objašnjava „time da treba obratiti pažnju na porez koji se plaća na hranu, da li je on niži u toj zemlji i da li zemlja teži da zaštiti standard stanovništva, ali i na politiku kompanije“.
Naime, kompanija može da napravi neku strategiju pa da, na primer, ekstremno snizi cenu samo da bi privukla kupce, navodi Savić.
– Te cene ovde i u inostranstvu nikada ne treba posmatrati izolovano. Videli smo da se nekada u velikim marketima svesno obori cena i da se to onda oglasi. Tako, na primer, ulje bude jeftinije deset dinara, čak niže i do te mere da trgovac uopšte nema zaradu ili ima gubitak. Ideja tog obaranja je da građani dođu da kupe ulje, ali je sigurno da neće kupiti samo ulje. Trgovac će na ovaj način izgubiti na jednom proizvodu, ali će zaraditi na drugih pet. Kada se pogleda u celini, trgovac je ipak napravio neku zaradu – objašnjava Savić.
Podseća da bi trebalo imati u vidu rok upotrebe, jer roba koja je pred istekom roka bude često drastično snižena.
– Trgovina se ne vodi na osnovu očekivanja, već svaki trgovac ima svoju strategiju. Svako vodi svoju politiku – ističe Savić.
Upitan da li konkurencija utiče na cenu toga da isti proizvod u inostranstvu bude jeftiniji nego u Srbiji, Savić navodi da bi to isto mogao da bude razlog, odnosno veća mogućnost dobavljanja različitih proizvoda.
Naglašava da je porez na hranu suvereno pravo svake zemlje, ali dodaje da nijedna država ne može da živi bez poreza i akciza.
Nova.rs
