Na Svetski dan e-mobilnosti i Dan nultih emisija, globalna mreža zajednica na koje je direktno uticala ekstrakcija litijuma upozorila je na širenje rudarstva pod izgovorom zelene energije, kaže za Nova.rs Marija Alimpić iz udruženja Zaštitimo Jadar i Rađevinu.
Ovime se, navodi, rizikuje gaženje prava marginalizovanih zajednica i uništavanje ekosistema koji su od vitalne važnosti za globalnu klimu.
„Novo saopštenje Yes to Life, No to Mining (YLNM) radne grupe za litijum (Da životu, ne rudarenju) prikazuje surovu stvarnost koju izaziva trenutna eksplozija litijumskih projekata na zajednice i ekosisteme koji već trpe posledice klimatskih promena. Saopštenje izlazi u vreme održavanja Konferencije o snabdevanju i tržištima litijuma u Nevadi, SAD“, objasnila je ona.
Prema njenim rečima, Deland Hinki (Deland Hinkey) iz naroda Crvene planine, koji se protive novoj ekstrakciji litijuma u Pihi Muhuh/Taker pasu (Peehee Mu’huh/Thacker Pass) u Nevadi, SAD, kaže:
„Pihi Muhuh je sveta zemlja i mi moramo zaštititi svetu zemlju. Još nije kasno za promene. Svi moramo shvatiti da imamo samo jednu Zemlju i da ona mora biti zaštićena. Zaustavite korporacije poput Litijum Nevade, koje žele da unište Majku Zemlju radi profita. Naterajmo korporacije da smanje svoj karbonski otisak. Hajde da šetamo više, kupujemo polovno i poštujemo zemlju. Hajde da zaštitimo Pihi Muhuh.”
To je, napominje, potpisano od strane predstavnika zajednica iz sedam država u kojima se planiraju ili su operativni rudnici litijuma, u saopštenju se kritikuje lažno zeleno predstavljanje (greenwashing) industrije koja proizvodi duboke posledice na ekologiju i kulturu.
Ramon Morales Balkazar (Ramón Morales Balcázar), član Međunarodne opservatorije andskih slaništa (Observatorio Plurinacional de Salares Andinos) – višenacionalne mreže starosedelaca, zemljoradnika, akademika i nevladinih organizacija u ‘Litijumskom trouglu’ Latinske Amerike kaže, a Alimpić nam prenosi:
“Nijedan od postojećih ili novih projekata litijuma u Čileu nije prošao kroz konsultacije ili odgovarajuću procenu životne sredine. Litijumske kompanije odbijaju da priznaju da su slaništa u suštini voda i ne razumeju stvarnu vrednost visoravni i vlažnih područja Andskog platoa kao složenih društveno-ekoloških sistema. Iza čileanskog litijuma se takođe nalazi korupcija na svim nivoima, a situacija u Argentini je vrlo slična. To sve govori da se radi o ekstraktivizmu i sve dok se to ne promeni, nema načina da obezbedimo održivi litijum u takozvanom Litijumskom trouglu.”
Katarina Alveš Skerot (Catarina L. Alves Scarrott) iz Ujedinjene asocijacije za odbranu Kovas de Baroso (Associação Unidos emDefesa de Covas do Barroso), lokalne kampanje koja se protivi Savana rizorsis (Savannah Resources) projektu litijuma u Portugaliiji je navela da nedostaje transparentnost i pristup blagovremenim informacijama u onome što bi trebalo da budu demokratski procesi.
„Borimo se protiv vladinog lobiranja i propagandne kampanje koju vodi rudarska kompanija, a potvrđuje vlada i podržavaju institucije koje bi trebalo da rade na zaštiti naših osnovnih ustavnih prava u zemlji koja bi trebalo da bude evropska demokratska država. Jedan takav primer bila je “Konferencija zeleno rudarstvo” u Lisabonu tokom portugalskog predsedavanja Evropskom unijom. Rudarska industrija zauzela je počasno mesto sa gostujućim predavačima, a generalni direktor Savana rizorsis (Savannah Resources) govorio je o dobrim odnosima sa zajednicom – dok su članovi te zajednice bili ispred zgrade i protestvovali protiv njegovog rudnika!”
“Jasno je, više nego ikad, da destruktivni projekti poput rudnika litijuma maskirani u lažnu zelenu agendu služe samo za zadovoljenje pohlepe bogatih na račun prirode i čovečanstva. Lokalne zajednice koje su na prvoj liniji obično su starosedelački narodi koje bismo svi trebali slaviti zato što štite biodiverzitet za sve nas i strpljivo nas podučavaju o pravim vrednostima, poput neophodnosti da volimo i poštujemo Majku Prirodu i solidarnosti među ljudima,” istakla je Marija Alimpić za Nova.rs
Autori ovih izjava tvrde da se ne može izrudariti iz klimatske i ekološke krize. Oni navode veliki karbonski otisak rudarske industrije, štetu po biodiverzitet i citiraju istraživanja koja pokazuju da je zamena globalnog voznog parka privatnih vozila električnim ekvivalentima najmanje efikasan ili pravedan put ka dekarbonizaciji.
Hanibal Rouds (Hannibal Rhoades), kontakt osoba YLNM za severnu Evropu kaže:
“Sve je više dokaza da će ekološki danak velike, tržišno vođene globalne ekspanzije rudarstva imati ozbiljan negativan uticaj na naše napore da ublažimo i prilagodimo se klimatskim promenama. Takođe će narušiti ljudska prava zajednica širom sveta, ponavljajući nepravde za koje je rudarska industrija postala sinonim. Kritično pitanje, dakle, nije gde bi trebali da se otvaraju novi rudnici kako bi se spasila planeta, već kako odmah i dramatično smanjiti potrebu za novim rudnicima rešavanjem glavnih zamajaca klimatske krize – prekomerne potrošnje, nejednakosti i težnje za beskrajnim ekonomskim rastom.”
Prva izjava ove vrste, YLNM radne grupe za litijum daje preko potrebnu, napredniju viziju tranzicije obnovljive energije direktno sa lica mesta gde se odvijaju ekstrakcije resursa.
Autori pozivaju na „pravednu transformaciju” od glave do pete koja će smanjiti emisiju gasova staklene baštine sveobuhvatnim umanjenjem (prekomerne) potrošnje minerala, metala i drugih neobnovljivih materijala izvađenih iz Zemlje.
U nizu zahteva, oni opisuju kako ova transformacija može rešiti postojeće neravnoteža u korišćenju materijala i energije između klasa, naroda i delova sveta, u skladu sa principima klimatske pravde.
“Potreban nam je široki, kolektivni pokret, informisan i koji duboko uvažava ogromnu raznolikost koju imamo na ovoj planeti, kako bismo osigurali istinsku transformaciju u društveno i ekološki pravedniju budućnost. Model energetske ‘tranzicije’ koji krši prava zajednice i prirode nam neće doneti gobalno razumevanje, kao ni društvenu i ekološku transformaciju koje su nam potrebne da bismo rešili probleme klimatskih promene i postigli klimatsku pravdu”, pišu autori saopštenja.
“Na prvoj liniji rudarenja litijuma” oni na sledeći način definišu “ekstraktivizam”:
„To je ekonomski i razvojni model koji se hrani neodrživim iskorištavanjem prirode – od metala, minerala i fosilnih goriva do zemlje, vode i ljudi. On omogućava ideološka pretpostavka da su Zemlja, manje jaki ljudi, i životi drugih stvorenja pored ljudi, resursi koje treba iskoristiti u korist moćnijih ljudi, bez ograničenja ili posledica“, napominju.
Zato će svi zajedno večeras održati konferencija za štampu pod nazivom Stvarnosti ekstrakcije litijuma sa lica mesta.Realities from the frontlines of lithium extraction
22 Septembar 2021. 17-18h GMT/UTC.
Besplatan događaj. Registracija neophodna: https://us02web.zoom.us/webinar/register/WN__bYm370rQSeNiA0wYyFqtA
Vebinar će se održati na engleskom jeziku.
„Pridružite se Litjum radnoj grupi Yes to Life, No to Mining na vebinaru/konferenciji za novinare koja istražuje kako je globalna ekstrakcija litijuma odgovorna za kršenje ljudskih prava i uništavanje ekosistema koji igraju vitalnu ulogu u regulisanju globalne klime, vodnih sistema i biodiverziteta ključnih za život na Zemlji.Na vebinaru će biti predstavljeno prvo Saopštenje Yes to Life, No to Mining radne grupe za litijum – “Na prvoj liniji rudarenja litijuma” – u kojem će se raspravljati o uticajima rudarstva litijuma i ‘energetskoj tranziciji’ koja se zasniva na masovnom širenju rudarske industrije, kao i o njihovim zahtevima i principima za „pravednu transformaciju“, poručuje Alimpić.
