U Izveštaju o ljudskim pravima o Srbiji u 2020, koji je objavio američki Stejt department, navode se neuravnoteženo medijsko okruženje i nejednaki izborni uslovi u korist vladajućih stranaka.
Izveštaje o svakoj državi koja prima američku pomoć i svakoj članici Ujedinjenih nacija Stejt department već decenijama podnosi Kongresu SAD, navodi se u uvodu.
U izveštaju se naglašava da koncentracija medija i zavisnost od vladinog novca za oglašavanje značajno koristili nosiocima vlasti tokom izbornih perioda i otežava komunikaciju opozicionim liderima sa potencijalnim glasačima.
„Nezavisni novinari i novinske kuće nastavile su da rade u nekoliko nezavisnih novina, mada sa malim i opadajućim tiražom. Tabloidi su ostali popularni, ali su redovno objavljivali netačne ili neproverene informacije. Mnogi novinski natpisi su blatili političke lidere opozicionih partija“, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da je direktno vladino finansiranje medijskih kuća distribuirano na netransparentan način koji je izgleda imao za cilj da podrži entitete lojalne vladajućoj stranci, a ne jačanje nezavisnog novinarstva.
Takođe se napominje da su 7. i 8. jula demonstranti i policija napali najmanje deset novinara koji su dokumentovali proteste u Beogradu protiv vladine odluke da ponovo primeni ograničenja u borbi protiv pandemije COVID-19, a pominje se i da je policija 1. aprila uhapsila Anu Lalić, reporterku novinske veb stranice Nova.rs, nekoliko sati nakon što je objavila izveštaj o haotičnim uslovima u lokalnoj bolnici određenoj za COVID-19.
Izveštaj se osvrće i na rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
„Predstavnici vlade nastavili su da dobijaju mnogo više medijskog izveštavanja od opozicionih političara. Zakon nalaže jednaku pokrivenost tokom perioda kampanje, ali Regulatorno telo za elektronske medije (REM) često je skupove vladinih zvaničnika u kampanji smatralo zvaničnim aktivnostima i samim tim izvan opsega zakona. Opozicioni lideri i aktivisti civilnog društva tvrdili su da REM nije efikasno sprovodio svoj mandat i kontinuirano se priklonio vladajućoj stranci, obezbeđujući nepravedno medijsko okruženje pre, tokom i posle izbornih kampanja i time efikasno uskraćujući pristup političkoj opoziciji medijima“, stoji u izveštaju.
Kada je reč o julskim protestima, mediji i posmatrači izvestili su da su neki pojedinci i grupe sa margina među većom grupom demonstranata pokušali da pokrenu nasilje i napadnu policiju, uključujući tu i pokušaj da uđu u parlament.
„Najmanje jedna policijska akcija – koja je zabeležena na video snimku i postala viralna na društvenim mrežama – pokazala je da policija koristi nesrazmernu silu na demonstranta koji je pao na zemlju“, stoji u izveštaju.
Izveštaj se osvrnuo i na parlamentarne izbore 2020, navodeći da je većina etabliranih opozicionih partija odlučila da ih bojkotuje, navodeći verodostojnu zabrinutost u vezi s neuravnoteženom medijskom pokrivenošću, optužbama za pritisak na birače i zloupotrebu administrativnih resursa u korist vladajuće stranke.
„Verodostojne organizacije civilnog društva izrazile su slične zabrinutosti u vezi sa izbornim okruženjem, mada su drugi politički analitičari ocenili da je važan faktor u odluci opozicije za bojkot prikrivanje njihovog niskog nivoa podrške“, navodi se u izveštaju.
Ocenjuje se da su predsednik Aleksandar Vučić i njegova stranka imali koristi od značajnog pristupa medijima nedostupnog drugim strankama, efektivno zamagljene razlike između kampanje i zvaničnih aktivnosti i nemogućnosti drugih stranaka da vode kampanju tokom vanrednog stanja.
Nenad Nešović, N2, Sedište Stejt departmenta / Foto: Wikimedia
