ČAČAK – Nikola Draganić radi u sudu, uzgaja maline, pravi inkubatore i kaveze za živinu, a osmilio je i jedinstveni medicinski aparat.
Život Beograđanina Nikole Draganića (37) mogao bi da bude odličan scenario za neki film. Momak iz “Jerkovića”, član je Mense, ima završen Ekonomski fakultet i dve više škole, aktivno je trenirao boks, atletiku i fudbal. I bio je opasan dečko sa asfalta. Danas živi na obroncima Jelice, u Dragačevu. Radi u sudu u Čačku, gaji prepelice, prodaje jaja, gaji maline, pravi inkubatore, a izumeo je i jedinstveni medicinski aparat kojim bolesnici koji primaju peritonealnu dijalizu, mogu da uvek imaju pripremljene kese koje se koriste u terapiji. Javnosti je postao poznat zbog toga što njegove sokove od maline nije hteo da prodaje jedan trgovinski lanac, jer su etikete na ćirilici. Za “Urbane strane” on otrkiva delove svog života.
Još kao dvanestogodišnji dečak, zaradio je prve pare. Sa dedom je prodavao voće i povrće na pijaci u naselju Braće Jerković, da bi imao za džeparac. Nemirnog duha, odrastao sa mangupima iz Braće Jerković, gde ga je pored porodice, vaspitavala ulica. Ipak, spoznao je značaj obrazovanja. Zagrejao je klupu i stekao čak tri diplome.
-Radio sam u struci, u jednoj firmi koja se bavila prodajom računarske opreme. A na našem placu na Avali za sebe i prijatelje gajio sam prepelice, čija su mi jaja bila preporučena zbog manjka gvožđa u krvi. U životu mi je lepo išlo do novembra 2009. godine. Firma u kojoj sam radio je bankrotirala, lekari su mami dijagonstikovali tešku bolest bubrega, a krajem decembra iste godine izgorela nam je kuća sa celokupnom imovinom. Stradala je i farma prepelica. Preko noći, ostao sam bez igde ičega – priseća se Draganić.
Život ne mazi. Morao je brzo da reaguje. Iako je delovalo suludo, odlučio je da se preseli u rodno selo svoje supruge Tanje. Za tada jednogodišnjeg sina Marka morao je da obezbedi neki krov nad glavom. Otišao je kod tasta i tašte. Bez dinara.
Krenuo je mukotrpno, kako on kaže, ne od nule, nego iz minusa. Supruga se zaposlila kao nastavnik u školi, a Nikola je opet oformio jato prepelica. Počeo je da prodaje inkubatore za koke nosilje. Mic po mic, biznis je krenuo. Već 2012. bio je na svojim nogama. Zarada je prevazilala njegova ranija primanja, a višak novca ulagao je širenje biznisa.
Život ne mazi. Morao je brzo da reaguje. Iako je delovalo suludo, odlučio je da se preseli u rodno selo svoje supruge Tanje. Za tada jednogodišnjeg sina Marka morao je da obezbedi neki krov nad glavom. Otišao je kod tasta i tašte. Bez dinara.
Krenuo je mukotrpno, kako on kaže, ne od nule, nego iz minusa. Supruga se zaposlila kao nastavnik u školi, a Nikola je opet oformio jato prepelica. Počeo je da prodaje inkubatore za koke nosilje. Mic po mic, biznis je krenuo. Već 2012. bio je na svojim nogama. Zarada je prevazilala njegova ranija primanja, a višak novca ulagao je širenje biznisa.
-Kupio sam jednu kuću, a pazario sam i dosta zemlje. Sada prepelice gajim na šest lokacija. U međuvremenu sam zasadio maline. Pravim i prodajem kaveze i inkubatore za jaja. Imam i nešto koka nosilja, autohtona sorta. Sezonski, ubiram plodove sa svojih voćnjaka. Po ceo dan sam zauzet, jer pored rada na selu, imam i posao u Osnovnom sudu u Čačku. Jedva sve stignem, ali ne žalim se na zaradu. Potrebni su mi radnici, a njih je teško naći. Niko ne želi “prljav” posao sa živinom – priča Draganić.
Izmet od živine se ne baca. Daje ga proizvođačima cveća, a u zamenu dobija ruže, koje dalje plasira cvećarama.
Kao Čkalja u “Kamiondžijama”, koji je prodavao šešire, goblene i piliće, tako se i Nikola probio na tržištu. Želi još. Međutim, postavlja se pitanje, kako urbani dečko iz prestonice, uopšte krenuo da gaji živinu.
-Prepelicama sam počeo da se bavim 1999. godine, jer sam imao manjak gvožđa u krvi, a pokojna baka je imala problem sa šećerom. Prepeličija jaja su nam pomogla. I tako sam počeo da ih uzgajam za svoje potrebe, prvo na Lekinom brdu, a potom na našem placu na Avali. Čulo se u komšiluku, pa sam dobijao narudžbine. Kako student ekonomije, odlučio sam da na praktičnom primeru primenim biznis. Rešio sam da ih gajim u većem broju, prodajem i zarađujem kao dodatni posao. Vremenom, zavoli se posao sa životinjama. Danas imam 3.500 prepelica, koje se nalaze na šest lokacija. Četiri u Srbiji, a dve farme su u Crnoj Gori – za “Urbane strane- priseća se Draganić.
Izvor: Urbane strane
