Država će po drugi put stati iza Fabrike reznog alata i pokriti dug fabrike prema AIK Banci, a za uzvrat će dobiti proširenje svog udela u vlasništvu fabričke imovine.
Na taj način FRA će nastaviti sa realizacijom UPPR-a (Unapred pripremljen plan reorganizacije), koji na kraju treba da rezultira izlaskom na tržište tj. ponudom prodaje fabrike.
Kao i u prethodnim godinama i ovoga puta fabriku je iz velikog problema, da tako kažemo „vadio“ sindikat, a ne poslovodstvo.
Dugovanja prema poveriocima, a pre svega prema poslovnim bankama, koja su do sada opterećivala fabriku i bila nepremostiva prepreka za izlazak na tržište tj. za prodaju fabrike nekom investitoru, više ne postoje.
Najveći dug potraživala je nekadašnja Čačanska banka, sa kojom je bezuspešno pregovarano da otpiše više od pet miliona evra koliko je fabrika dobila od države Srbije od ukupne pomoći koju su Pariski i Londonski klub poverilaca svojevremeno dali Srbiji kao pomoć za podizanje kapaciteta posrnule srpske privrede. Država je taj novac privrednim društvima pustila preko poslovnih banaka, ali banke su sve te milione evra prilikom prenošenja privredi knjižile kao da je u pitanju novac iz njihovih kreditnih fondova, pa su čak na kraju i pored otpisa tog novca od strane Pariskog i Londonskog kluba, nastavile da potražuju pare od privrednih subjekata.
Kada je Čačansku banku kupila turska Halk banka, u ruke novog vlasnika došlo je i to sporno potraživanje od FRA.
Turci su se u celoj priči pokazali kao znatno poslovniji i profesionalniji bankari od nekadašnjeg rukovodstva Čačanske banke, pa je taj balast skinut sa leđa FRA za skoro pet puta manju sumu.
Nedavno se pojavio zahtev AIK banke da joj FRA uplati iznos od oko 800.000 evra, takođe po dugovanju iz paketa para dobijenih od Pariskog i Londonskog kluba poverilaca, pod pretnjom otvaranja stečajnog postupka u fabrici.
Milutin Nikitović, predsednik Samostalnog sindikata FRA
– U ponedeljak 30. septembra u Ministarstvu privrede održan je sastanak na kome je FRA po drugi put tražila pomoć države da reši problem svog dugovanja po osnovu dobijenog novca od Pariskog i Londonskog kluba poverilaca. Prvi put Ministarstvo nam je pomoglo da rešimo problem sa Halk bankom. Ovog puta razgovarali smo o potraživanju AIK Banke. Naišli smo na razumevanje u Ministarstvu privrede i Ministarstvo je dalje pregovaralo sa bankom i došlo se do rešenja koje odgovara svima i fabrici i banci i državi Srbiji – kaže Milutin Nikitović, predsednik samostalnog sindikata u FRA.
Ostalim fabrikama širom Srbije koje su završile proces privatizacije, kao i onima koje su prestale sa radom dug po Pariskom i Londonskom klubu poverilaca je otpisan, tako da je FRA sada bila jedina fabrika u Srbiji sa tim problemom.
Po proceni privatizacionog savetnika fabrike, država će nakon ovog aranžmana sa AIK Bankom, postati vlasnik kapitala FRA sa udelom od preko 90%. Ostali procenat ostaje u vlasništvu malih akcionara.
Cena sa kojom država može da izađe u ponudi za prodaju FRA, sada može da bude znatno veća i približnija realnoj vrednosti imovine fabrike, a FRA bez dodatnih opterećenja može da bude znatno primamljivija za potencijalne kupce.
Jedini veći nenamireni dug koji je ostao prema poveriocima, fabrika ima prema sopstvenim radnicima za neisplaćene zarade iz prethodnog perioda i taj iznos je oko 500.000 evra.
Milun Todorović, gradonačelnik, Dragan Stevanović, državni sekretar, Ostoja Mijailović, narodni poslanik i Milan Vidaković, direktor FRA, u fabričkom krugu (arhivski snimak)
– Zahvalio bih se Draganu Stevanoviću, državnom sekretaru u Ministarstvu privrede, koji je već ranije posetio fabriku, sagledao probleme, pratio naše poslovanje i stekao poverenje prema fabrici. Moram da pomenem i da je gradonačelnik Milun Todorović od samog početka svog mandata bio uključen u rešavanje naših problema, bio prisutan na svim sastancima u ministarstvima privrede i finansija i verujem da će ostati do kraja u priči konačnog pozitivnog rešavanja sudbine FRA – kaže Milutin Nikitović.
Zanimljiv je i podatak da su sve ostale fabrike metalskog kompleksa u Srbiji, koje su bile u procesu restruktuiranja po UPPR-u, dobile svoj konačni status – ili su prodate ili zatvorene. Ostala je još samo FRA, ako ugovorenu kupovinu Ikarbusa od strane kineskog kupca shvatimo kao već završenu stvar.
Kada izađe ponuda za prodaju FRA, u početnu cenu biće uračunata vrednost imovine, zaliha burgija i ostalih alata, brend koji je FRA stvorila na Balkanu, u Evropi pa i na celom svetu gde god su naručivani i kupovani alati FRA, proizvedeni upravo po prepoznatljivom i priznatom standardu FRA alata.
Ukoliko sve ostane kao u prethodnim tenderima kada je država prodavala preduzeća iz metalskog kompleksa, potencijalni kupac mora biti iz proizvodne metalske branše ili investicioni fond iz iste branše, koji se obavezuju da će investirati u dalji rad fabrike.
Iako je Ministarstvo odbrane stavilo FRA na spisak preduzeća čija proizvodnja ima značaj za odbranu zemlje, budući vlasnik može biti iz inostranstva, ukoliko procena nadležnih službi bude da odlazak FRA u ruke stranaca neće remetiti snabdevanje proizvodima potrebnim domaćoj namenskoj industriji.
Postoji i varijanta da, ako se tako proceni, FRA u određenoj proceduri po završetku UPPR-a umesto ponude na prodaju, ostane vlasništvo države Srbije i bude uvrštena u sistem namenske industrije za potrebe odbrane zemlje.
Izvor – ozonpress.net
