Crni niz pogibija u namenskoj industriji

0
61

Vest da je danas jedan radnik poginuo, a drugi teško povređen u „Krušiku“ , nastavak je tragičnog spiska nesreća u namenskim fabrikama u Srbiji.

Autori: Milica Čule, Andrej Mlakar, Nova.rs

Više od tri godine je prošlo od tragedije koja se dogodila u fabrici namenske industrije “Milan Blagojević” u Lučanima, kada su život izgubili Milomir Milivojević (25) i njegov kolega Milojko Ignjatović, a pravda još uvek nije zadovoljena. Za njihovu smrt okrivljeni su, generalni direktor Radoš Milovanović, rukovodilac pogona Raketna goriva – Vladimir Lončarević i Tomo Stojić – rukovodilac sektora “Bezbednost i zaštita na radu”. Ročište protiv navedenih će biti sutra, 3. novembra u Osnovnom sudu u Ivanjici.

Tužbu protiv gore navedenih podneo je otac poginulog mladića Milomira, Milovan Milivojević. On je optužio nadležne da prikrivaju okolnosti pod kojima se dogodila nesreća u kojoj je stradao njegov sin i još jedan radnik.

Inače, od 2006. to je bila 15. nesreća u namenskoj industriji u Srbiji.

Eksplozija u Užicu, Foto:MUP Srbije

Ekspolzija u fabrici municije “Prvi partizan” iz Užica u kojoj je stradalo sedmoro radnika početkom septembra 2009. ubraja se u jednu od većih tragedija i katastrofa koje su zadesile srpsku namensku industriju posle raspada Jugoslavije i građanskog rata. Nesreće su se te 2008, pa i 2009. nizale jedna za drugom, ali niko ni u najvećoj noćnoj mori nije mogao da pretpostavi da će u jednom danu čak sedam radnika da izgubi život u požaru.

Tog 3. septembra 2009. oko 21.15 časova u Odeljenju barutnog punjenja u fabrici „Namenske proizvodnje“ „Prvog partizana“ u Užicu, koje se nalazi pod zemljom, pred kraj druge smene, izbio je požar. Vatrena stihija se ubrzo proširila do susednog odeljenja takozvanog barutnog punjenja, nakon čega je usledila serija eksplozija.

Zbog plamena i gustog dima u lavirintu tunela, vatrogascima je bilo potrebno skoro jedan čas da se izbore sa plamenom i dimom i uđu u pogon i ugase požar.

Milan Blagojević Namenska

Od posledica trovanja na svojim radnim mestima u umrli su Jasminka Ostojić (42), Gordana Đokić (30), Svetlana Đurić (40), Dragan Milovanović (42), Vidojka Terzić (50), Biljana Luković (52) i Jelena Lončarević (36).

Kako je tadašnji ministar MUP-a Ivica Dačić, koji je bio tada na mestu tragedije u Užicu, uzrok smrti sedmoro radnika je gušenje ugljen-monoksidom, a eksplozije – ljudski faktor.

“Ustanovljeno je da nisu poštovane procedure za rukovanje barutom i oni koji su radili načinili su grešku sa teškim posledicama. Biće ispitani i ostali u lancu upravljanja i komandovanja u tom preduzeću”, izjavnio je tad Dačić, a zatim pojasnio da je “obdukcijom tela poginulih utvrđeno da niko od njih nije nastradao od povreda, već da je uzrok smrti gušenje ugljen-monoksidom.

Prvi partizan Foto:MUP Srbije

“Istraga treba da utvrdi da li je procedura prilikom rukovanja barutom u skladištu narušena ili je možda sama propisana procedura bila neadekvatna, ali poginuli radnici svojim postupcima nisu doprineli nesreći”, dodao je tad Dačić.

Krivica za smrt sedam radnika pala je na petoricu nižih rukovodilaca „Prvog partizana“ ali su oni u ovom sudskom postupku oslobođeni jer je veštačenje pokazalo da nema nikakve ogovornosti optuženih za smrt sedmoro kolega i da je požar unutar objekta izazvao zapravo nestabilan barut sklon samozapaljenju. Takođe zbog ove tragedije niko od tadašnjih funkcionera „Prvog partizana“ nije podneo ostavku posle ove tragedije.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo Vas unesite svoj komentar
Molimo Vas unesite ovde ime